BEOGRAD - Srbija godišnje troši desetine miliona evra na uvoz svinjske dlake, deteline, nane, daski za peglanje, igala za šivenje, šibica, upaljača, naftalina, a tu robu, iako bi mogla, uopšte ili vrlo malo proizvodi.Tokom prošle godine uvezli smo vune i životinjske dlake u vrednosti od oko 17 miliona evra.Nana Od toga je samo svinjske dlake uvezeno 25 tona iako je naša zemlja u 2014. godini zabeležila povećanje broja svinja za 2,9 odsto, pa smo ih evidentirali čak 3,2 miliona. Izgleda nedovoljno za proizvodnju dlake, koju smo na kraju uvezli za oko 10 dolara po kilogramu, odnosno 250.000 dolara...Spretni domaći biznismeni prethodnih godina uvozili su i nanu, poznatu biljku koja se može naći na skoro svakoj livadi. U 2012. je tako u inostranstvu kupljeno 11 tona. Mnogo manje je uvezeno deteline, takođe veoma rasprostranjene, samo nekoliko stotina kilograma. Bar da je bila ona sa četiri lista, ali nije.
Agroekonomista Milan Prostran kaže za Kurir da uzroke uvoza robe koju možemo da proizvedemo treba tražiti u smanjenoj potrošnji i velikom broju sporazuma o slobodnoj trgovini koje smo potpisali posle 2000. godine, a na osnovu kojih se razna roba uvozi bez carine.- Tamo gde je jeftina radna snaga, u Kini, Turskoj, i proizvodnja je jeftina, i ne možemo se s njima boriti. Ima više robe iz uvoza nego što nam je potrebno, ali tako je to kod slobodne trgovine. Bogati i veliki to koriste, nude robu po nižim cenama, a mi gubimo jednu po jednu proizvodnju - navodi on i ističe da Srbija u agraru ne može da proizvede pirinač, najveći deo južnog voća i kafu.„Sve ostalo, uz malo pameti i pomoći države, možemo“, dodaje.Nemamo ni perjeProstran ističe da ne treba da nas čudi ni uvoz perja, deteline, nane, svinjske dlake.- Kao dete sam se radovao džeparcu kad su se klale svinje jer sam prodavao čekinje. Tada smo imali i dve velike fabrike za preradu guščjeg perja, pravili smo i jakne za japanske pilote. Međutim, to smo bez razloga napustili, dobrim delom zbog jeftinog uvoza - podseća on.
