BEOGRAD - Nakon generacije X, na svetsku scenu stupili su „milenijali“, rođeni od 1979. do 2000. godine. Odlučni da život žive prema sopstvenom izboru, često izazivaju nerazumevanje starijih generacija.Oni predstavljaju najveću generaciju posle bebi bumera i nemoguće je oglušiti se na promene koje donose, pokazuje istraživanje Kosmopolitena Srbija, a koje je preneo i nedeljnik Njuzvik.Prvi u regionu Kosmopoliten Srbija integrisao je svoje poslovanje u skladu sa vrednostima ove moćne generacije. Suština je u razumevanju stvari koje ih pokreću - sreća, strasti, različitosti, deljenja i otkrivanja. Sasvim različito od prethodnika, koji su najviše cenili poslovni uspeh, integritet, novac, porodicu, praktičnost i pravdu. Opremljeni društvenim mrežama, vispreni milenijali podigli su značaj i potrebe potrošača na viši nivo.Pokretačka snagaMladi danas više nego ikada do sada imaju uticaj na razvoj sveta, na tržište, kulturne i socijalne vrednosti, politiku, biznis i sve ostale sfere života. Tokom 70-ih pa sve do 90-ih, mladi su predstavljali deo populacije čiji uticaj na društvo nije bio predominantan i pripadao je polju kontrakulture.Organizovali su proteste, pokretali važna pitanja, ali su bili ograničeni na auditorijum mitinga. Nisu ih ni videli ni čuli mnogo dalje od pozornice sa koje su govorili. Danas je situacija bitno drugačija. Kultura mladih postala je mejnstrim, oni diktiraju pravac u kom se svet razvija. Ko će ostati u trci, zavisi od toga koliko će moći da odgovori na tempo koji diktira aktuelna generacija Y.
Za ovaj preokret i preovlađujući uticaj mladih najzaslužnije su dve stvari: ogroman uticaj kroz društvene mreže i internet, kao i njihovo fantastično poznavanje digitalne tehnologije. Neke od Jutjub zvezda imaju rič (domet u javnosti) veći od pojedinih medija, izgradili su milionski auditorijum i znaju da plasiraju informacije na pravi način. Mnoge kompanije ne uspevaju da redefinišu svoje poslovanje u skladu sa zahtevima ove generacije i samim tim se njihov opstanak dovodi u pitanje.Primer UberaNa primeru Ubera možemo jednostavno videti kako funkcioniše sistem po kome generacija milenijala funkcioniše. U poređenju sa ovom kompanijom, koja raste enormnom brzinom i širi se globalno, taksi kao koncept lagano se gubi. Razlog je - pristupačnost. Zašto bi zvali taksi, čekali operatera na liniji, plaćali kešom ili karticom, kada mogu jednostavno kliknuti na aplikaciju i dobiti udobno vozilo, najkraći put i plaćanje preko računa odmah. Inspirativan primer je i „Erbnb“ - kompanija vredna 30 milijardi dolara je sajt posredstvom kog se iznajmi više smeštaja nego kada bi se sabrale sve iznajmljene sobe u hotelima u čitavom Njujorku. I ovaj primer upućuje na koncept pristupačnosti i autentičnosti.
San postaje java SAM SVOJ GAZDAVeliki broj mladih više ne želi da radi za veliku korporaciju, biraju da budu preduzetnici, bez radnog vremena i klasične plate, sami svoji direktori (CEO). Nije im primarna plata, nemaju viziju o štednji i ne žele da postanu milioneri. Žele da žive normalno i slobodno, da imaju dovoljno vremena za provod, putovanja i sebe. U ovakvim uslovima nastaju kompanije poput „Vivorka“, koja za 150 dolara iznajmljuje stolove sa svom kancelarijskom opremom za preduzetnike početnike, gde mogu da razvijaju svoj biznis okruženi drugim mladim preduzetnicima. U Srbiji postoji nekolicina ovakvih organizacija, poput Nove iskre, koja je takvu ponudu imala za umetnike, a sada tu mogućnost pruža svima.
Smartfoni kao prekretnicaINSTAGRAM TRENUTAKMilenijali žive po sloganu YOLO - you only live once. Iskustva su novo bogatstvo, ono što se sakuplja i računa. Za dobar imidž potrebno je mnogo više od materijalnog koncepta (koji je odlikovao prethodnu generaciju). Uspešan je brend koji je pronašao svoj Instagram trenutak i podržava neki konkretan plemeniti cilj. Pojava društveno odgovornih kompanija promenila je kurs biznisa iz smera kada se posao zasnivao samo na koristi vlasnika. Na ceni su organizacije koje nisu samo grabljivice profita, već vraćaju društvu neku korist.
