Podaci Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija, koje prenosi portal makroekonomija.org, govore da, u odnosu na EU, prosečan građanin Srbije unosi 20,3 odsto manje kalorija, 14,2 odsto manje biljnog, a za čak 35,1 odsto manje životinjskog porekla. Jedino Kipar od zemalja EU ima manji unos energetske vrednosti, ali, kao primorska i topla zemlja, to je u skladu sa okruženjem i potrebama, baš poput Japana, gde se u odnosu na Srbiju jede samo pet kalorija manje.Albanci su, na primer, u 2006. više unosili hranljivih sastojaka za 5,8 odsto, a u 2011. za 11 odsto. Žitelji Albanije su u ovom periodu povećali dnevni unos hranljivih materija sa 2.855 na 3.023 kalorija, a Srbija neznatno sa 2.699 na 2.724 kalorija. Oni više jedu pirinča, masline, povrća, paradajza, voća, grožđa, govedine, piletine i mnogo više mlečnih proizvoda, dok se u Srbiji više jedu prasetina, otpaci od mesa, a skoro tri puta više konzumiraju alkoholna pića, šećer i zaslađivači i žitarice...- Ali ovi podaci ne uključuju reformske mere iz 2015. godine, kao ni sve naredne koje će smanjiti broj zaposlenih u javnom sektoru, s posledicama po raspoloživost hrane u prosečnom dnevnom meniju - ukazuje ekonomista Miroslav Zdravković i ističe da su albanski pokazatelji o strukturi unosa kalorija slika zdravog života u odnosu na nezdrav u Srbiji.
Nema ništa bez poljoprivredeBOLJE SE JEDE NA SELUZdravković podseća da prosek unosa kalorija u Srbiji skriva razliku između ruralne i urbane ishrane.- Ako pretpostavimo da seosko stanovništvo može sebi da priušti iznad 3.000 kalorija, koliko je onda urbano stanovništvo ispod prosečne vrednosti? - ističe Zdravković.
ČinjeniceEVO KAKO ŽIVIMO100. mesto zauzima Srbija po unosu kalorija među 174 zemlje2.080 kalorija biljnog i 644 životinjskog porekla unose naši građani5,1 odsto kalorija manje jedemo u odnosu na svetski prosek20,3 odsto manje hranljivih materija unosimo u odnosu na EU14,2 odsto manje kalorija biljnog i 35,1 životinjskog porekla jede se u Srbiji
