BEOGRAD - Većina očekivanja naših ministara i resornih državnih predstavnika o tome šta će nas snaći u 2015. godini ispostavila se kao pogrešna.Jedno od najvećih promašaja u proceni napravilo je Ministarstvo finansija na čelu sa Dušanom Vujovićem, vezano za budžetski deficit. Ništa bolji prognozer nije bio ministar privede Željko Sertić, koji je „maštao“ da će država od prodaje „Telekoma“ u 2015. godini ušićariti najmanje 2,5 milijardi evra, od čega su ostali samo pusti snovi.Sudeći po onome što je obećavala guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković, dobro je ciljala jer su se njene procene kretanja kursa dinara i inflacije ispostavile kao tačne. Ipak, jedno važno obećanje da će se naći rešenje za problem 21.785 građana zaduženih u švajcarcima ostalo je neispunjeno, pa dužnici u 2016. godinu ulaze u nezavidnoj situaciju, sa kreditnim dugom većim nego na dan uzimanja kredita.Za ekonomistu Milana Kovačevića jedino pozitivno u 2015. godini jeste to što je sa predsedavanjem OEBS ugled zemlje popravljen u svetu.- Kada je reč o standardu, veliku žrtvu su podneli penzioneri i zaposleni u javnom sektoru. Nije ispunjen deo plana koji se odnosi na dovršavanje privatizacije i rešavanje subvencija za javna preduzeća - kaže on.Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata smatra da su smanjene plate i penzije i stalna pretnja otkazima u javnom sektoru doveli do depresivnog stanja. Pri tome se još uvek ne zna tačan broj zaposlenih u javnom sektoru. - Jedan od najvećih srpskih brendova IMT otišao je u stečaj, što je porazno za državu koja sebe naziva poljoprivrednom. Nisu otvorena radna mesta u broju u kome je najavljivano, a zbog procesa restrukturiranja preduzeća, bez posla je ostalo oko 50.000 ljudi - kaže Savićeva.
DUŠAN VUJOVIĆministar finansijaOBEĆANJA- Budžetski deficit u 2015. godini iznosiće 232,1 milijardu dinara, odnosno 5,8 odsto BDP- Rast BDP - 0,5 odsto- Od Telekoma ćemo dobiti 40 do 50 odsto novca više nego što je nuđeno prilikom poslednjeg neuspelog pokušaja prodaje- Do kraja godine biće povećane plate i penzije, ali ne mnogoREALNOST- Na kraju 2015. godine očekuje se da deficit bude 162,2 milijarde dinara, odnosno 4,1 odsto BDP, manje od očekivanog- Rast BDP u 2015. iznosio je 0,8 odsto- Za 51 odsto akcija „Telekoma“ 2011. godine nuđena je 1,1 milijarda evra. Najveću cenu od 1,47 milijardi evra za 58 odsto akcija ove godine, prema nezvaničnim informacijama, ponudio je američki fond „Kolbek“, ali uz lošiji socijalni program. Prodaja „Telekoma“ ponovo je propala- Plate i penzije će biti malo veće, ali tek od 1. januara 2016. godine. Penzije će linearno biti veće za 1,25 odsto, plate vojsci, policiji i univerzitetskim profesorima za dva procenta, zdravstvu za tri, a prosveti za četiri odsto
ŽELJKO SERTIĆministar privredeOBEĆANJA- Država računa na maksimalan prihod od privatizacije „Telekoma“, od koga bi trebalo da prihoduje najmanje 2,5 milijarde evra- Ako se cena struje poveća, država će to nivelisati merama za podizanje konkurentnosti srpske privrede- U stečaj ide 188 preduzeća u Srbiji za koja nema zainteresovanih kupaca, a pod zaštitom države ostaje 17 preduzeća do 31. maja 2016.REALNOST- Vlada je odustala od prodaje „Telekoma“ jer nijedna ponuda nije bila zadovoljavajuća, a od željenih 2,5 milijardi evra ostali su samo pusti snovi- Cena struje je zajedno sa akcizom od 1. avgusta skočila za građanstvo za 12 odsto, ali je privreda ostala pošteđena poskupljenja. Iako su Strategijom podrške malim i srednjim preduzećima predviđene određene mere, od njih bar u 2015. godini ta preduzeća nisu imala koristi- Tačan broj preduzeća koja su otišla u stečaj od kraja 2014. godine zvanično nije saopšten. Kako je krajem septembra izjavio bivši direktor Agencije za privatizaciju, od ukupno 556 preduzeća, koliko ih je bilo u portfoliju ove agencije, do tada je kompletno završena prodaja samo jedne firmeJORGOVANKA TABAKOVIĆ guvernerka NBSOBEĆANJA- Niži kurs dinara u prvoj polovini 2015.- Inflacija će početkom 2015. godine biti izuzetno niska, a nakon toga sredinom godine doći će do umerenog rasta i vraćanja u granice dozvoljenog odstupanja od cilja (4 ± 1,5%), a na srednji rok ostaće stabilna. Tome će, pored korekcije cene struje, doprineti i postepeno iščezavanje dezinflatornih efekata po osnovu pada cena primarnih proizvoda.- Rast BDP 1,2 odsto u 2015.- Rešavanje problema za 21.785 zaduženih u francimaREALNOST- Prosečan kurs u decembru 2014. iznosio je 121,5 dinara za evro. Već u januaru 2015. godine evro je skočio u odnosu na dinar, pa je za jedan evro u proseku trebalo 122,6 dinara. U januaru je odnos dinara prema evru bio isti kao u decembru 121,5, da bi u martu dinar ojačao na 120,4 za jedan evro. Od marta do kraja novembra dinar se kretao u rasponu od 120,1 do 120,6 za jedan evro- Godišnja stopa inflacije merena indeksom potrošačkih cena tokom cele godine bila je ispod ciljane od 2,5 do 5,5 odsto. Prosek za celu godinu iznosio je 1,5 odsto- Prema podacima iz Fiskalne strategije za 2016. godinu rast BDP u 2015. godini iznosio je 0,8 odsto- Problem zaduženih u švajcarcima još nije rešen
