Obrazlažući Predlog zakona o oglašavanju Ljajić je kazao je da je važeći zakon o oglašavanju donet pre 10 godina i da su mnoge njegove odredbe prevaziđene.
"Idemo u susret novim trendovima EU, to je osnovni razlog donošenja novog zakona jer želimo da uskladimo naše zakonodavstvo sa standardima EU u ovoj oblasti. Želimo da zaštitimo potrošače od obmanjujućih i često lažnih poruka koje ih mogu podstaći na kupovinu neke robe", kazao je ministar.
Prema njegovim rečima, Predlogom zakona obezbeđuju se instrumenti odgovarajućim inspekcijama za nadzor nad primenom njegovih odredbi."Jedna od ključnih novina tiče se oglašavanja alkoholnih pića, koja će se ubuduće deliti na ona sa manje od 20 odsto i ona sa više od 20 odsto alkohola. Pića sa više od 20 odsto alkohola moći će da se reklamiraju od 23 do 6.00 časova, kao i u štampanim medijima sem časopisa namenjenih deci", rekao je Ljajić.On je dodao da je odredbama predloženog zakona zabranjeno uporedno oglašavanje koje omalovažava robu konkurenta na tržistu.
"Novina je i da je ograničavanje igara na sreću ograničeno na period od 21.00 do 6.00 časova, da je zabranjeno njihovo oglašavanje na otvorenom prostoru ako su te reklame udaljene manje od 100 metara od škole i sličnih ustanova", rekao je Ljajić.Kako je istakao, predloženi zakon u velikoj meri sadrži odredbe koje ispravljaju anomalije iz prethodnog zakona.
Govoreći o Predlogu zakona o informacionoj bezbednosti, Ljajić je kazao da se tim aktom ova oblast prvi put uređuje, kao i da je jedan od ključnih razloga za njegovo donošenje harmonizacija sa propisima EU."Moramo ići u korak sa trendovima u ovoj oblasti. Ključni razlog za njegovo donošenje su veliki izazovi na ovom polju jer svakog dana postajemo sve više svesni ranjivosti uređaja koje koristimo i to je globalni problem.
Hakerski napadi su danas više pravilo nego incident", rekao je ministar.Podsećajući da je u 2014. godini MUP registrovao 780 krivičnih dela visokotehnološkog kriminala, Ljajić je kazao da ovaj zakon treba da definise mere informaciono-komunikacione zaštite sistema poput organa državne uprave, agencija, sudova, tužilaštva i jedinica lokalne samouprave."Tu su i oni organi koji obrađuju posebno osetljive podatke poput podataka o nacionalnosti i sistemi koji se bave proizvodnjom, transportom i distrubucijom električne energije, preradom nafte i uglja, kao i različite finansijske institucije. Sve te institucije treba da donesu akt o bezbednosti koji treba da definise mere zaštite u ovoj oblasti", rekao je Ljajić.
On je dodao da predlagač ovim zakonom želi da poveća nivo zaštite u komunikacionim sistemima jer to prema njegovim rečima, znači veću zaštitu ljudskih prava i pojedinaca, kao i da podigne svest institucija, organa i građana o opasnostima ukoliko se ne unapredi zaštita tih sistema.
