Svaki dolazak u prodavnicu, pekaru ili pred kiosk praćen je sličnim scenariom. Za račun koji nije okrugao trgovci nam, ponekad uz izvinjenje a ponekad bahato, kažu - „nemam sitno“. Tako nam najčešće uzmu od jednog do četiri dinara.
Drugi snenario je nešto drugačiji, ali ishod je isti. Ljubazan trgovac pruža nam gomilu kovanica, a mi mu, uz osmeh i odmahivanje rukom, kažemo „ma, u redu je“.
U tom trenutku sitniš deluje smešno, ali ne razmišljate da, ako četiri člana jedne porodice bar jednom dnevno ostave u prodavnici bar po dva dinara, na kraju godine gube 3.000 dinara. Ako svako od 2,5 miliona domaćinstava dnevno ostavi dva dinara u prodavnicama, dolazimo do podatka da Srbi svakog dana bace pet miliona dinara, što na godišnjem nivou iznosi 1,8 milijardi.
Vlasnici dućana tvrde da u kasama ostavljaju oko 1.000 dinara u kovanicama.
- Na početku radnog dana kase su pune sitnog novca. Koliko sitnog novca će imati na startu, zavisi od veličine prodavnice, od toga koliki je promet, da li se nalazi u blizini škole - kažu u jednoj trgovini.Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, kaže da je nevraćanje kusura u inostranstvu nezamislivo.
- Dogodilo mi se u Engleskoj da je radnik s kase trčao za mnom da bi mi vratio sitninu. To samo pokazuje da oni novac cene, dok u Srbiji retko ko insistira na kusuru, koji je bitan samo deci i penzionerima - kaže profesor Savić.Zaokruže cene
Cene koje nisu zaokružene na rafovima, zaokružuju se na kasi, i to tako što se iznosi do 50 para zaokružuju na nulu, a oni od 51 do 99 para na - dinar.
( Blic/Gorica Avalić)
