"Ove i naredne godine moraju da budu preduzete mere koje će dovesti do toga da postignuta kratkoročna fiskalna konsolidacija postane trajna i održiva", rekao je Vlahović.
On je kazao da u 2015. godini nije napravljen značajan progres u strukturnim reformama i da taj zaostatak mora da se nadoknadi odlučnim merama koje će sprovoditi nova vlada.
"Neophodno je da se odlučnije radi na racionalizaciji i efikasnosti javne uprave kako na republičkom tako i na lokalnom nivou, da se nastavi restrukturiranje javnih preduzeća i dovrši privatizacija strateški važnih preduzeća", rekao je Vlahović.
Prema njegovim rečima, ona preduzeća koja ne budu prodata treba da idu u stečaj ili likvidaciju kako bi se prodao bar deo njihove imovine i tako obezbedila nova radna mesta. Vlahović je rekao da je važno da se sprovede i reforma Poreske uprave i da se unapredjue privredni ambijent.
"Ukoliko ne bi bile preduzete sve ove važne mere na koje su ukazali učesnici Kopaonik biznis foruma vrlo brzo bi se poništili efekti postignute fiskalne konsolidacije, odnosno smanjenja budžetskog i spoljnotrgovinskog deficita i došlo bi do rasta javnog duga", rekao je Vlahović.
Na pitanje da li će prevremeni parlamentarni izbori usporiti neophodne strukturne reforme, on je kazao da to ne bi trebalo da se dogodi ako Srbija dobije stabilnu vladu koja "ima hrabrost i kapacitet" da preduzima odlučne mere.
Sektoru agrara potrebno je više urgentnih mera kako bi se popravilo teško stanje, a pre svega treba okončati restituciju, da bi znali ko sa čime raspolaže od zemljišnih resursa, izjavio je danas predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije Miladin Ševarlić.
"Treba rešiti i pitanje privatizacije ostatka poljoprivrednih preduzeća koja su bila u društvenoj svojini, pa su privatizovana", rekao je Ševarlić i dodao da je otvoreno i pitanje treba li prodavati PKB po nepovoljnoj ceni.
Govoreći o smanjenju subvencija za biljnu proizvodnju, on je kazao da je svako smanjenje subvencija, koje su inače najniže u Evropi, veoma zabrinjavajuće.
"To pokazuje kakav odnos država ima prema poljoprivredi, pre svega prema registrovanju pojedinačnih poljoprivrednih gazdinstava. Mnogima od njih, pogotovo onim manjim, površine jedan - dva hektara, uopšte se neće isplatiti ni da obnavljaju registraciju, jer će troškovi odlaska do uprave, odnosno do trezora za obnovu registracije biti veći nego što će biti prihod po osnovu tih subvencija", smatra Ševarlić.
On je naveo da se zaboravlja činjenjica da će značajan deo ratarske proizvodnje sada biti po većoj vrednosti "uzlazni input" za stočarsku proizvodnju koja je inače u teškoj situaciji.
"Smanjenje subvencija po hektaru u ovom iznosu ne odražava povecanje subvencija za investicije i podsticaje. To može da bude dobra namera ako postoje osnove za bilo kakvu rentalbilnu proizvodnju u poljoprivredi. Sa ovim subvencijama koje su namenjenje ratarstvu, nema rentabilne proizvodnje", ističe Ševarlić i dodaje da već dve decenije kasnimo u podsticanju investicija.
Profesor takođe upozorava da je Srbija jedina zemlja u Evropi koja ne regresira nabavku dizel goriva.
(Agencije)
