BEOGRAD - Građani su prošle godine obezbedili skoro dva puta više novca za plaćanje poreza nego kompanije, 560 prema 290 milijardi dinara. Taj odnos će verovatno biti isti i ove godine jer nema najava da će država sprečiti firme da koriste poreske rajeve, što je jedan od načina da one umanje ili utaje porez.Istina, jedna od povlastica firmi mogla bi da bude ukinuta izmenama Zakona o porezu na imovinu. Kompanije sada imaju jedinstvenu poresku stopu od 0,4 odsto, dok je za građane od 0,4 do dva, a mogu i da smanje svoje obaveze novom procenom imovine, pa bi izmenama zakona ovaj porez mogao da im bude povećan.Ali teško da će i ova promena promeniti odnos plaćenog poreza kod građana i kompanija. Formalno, državi veći deo poreza plaćaju firme, ali to je samo zbog preusmeravanja novca koji dobiju od građana. To je, najvećim delom, slučaj s porezom na dodatu vrednost (PDV) ili akcizama.Naime, građani prilikom plaćanja razne robe plaćaju i PDV, ali se to u evidenciji Poreske uprave ne vidi jer ga ova institucija naplaćuje od pravnih lica. Slično je i kod akciza na cigarete ili naftne derivate jer ove namete uplaćuju naftaši i duvandžije iz maloprodajne cene, koju dobiju od građana.U Poreskoj upravi kažu da najviše poreskih prihoda koji su u njenoj nadležnosti naplate od pravnih lica.- Tu ulazi porez na dobit, PDV i akcize. Na osnovu naplate najvažnijih prihoda od građana 2015. prikupljeno je oko 30 milijardi dinara. Naravno, Poreska uprava ne naplaćuje porez na imovinu - ističu u Poreskoj upravi.
Da su građani na ivici mogućnosti kad je reč o plaćanju poreza govori podatak da su više od polovine zahteva za reprogram poreskih dugovanja podnela upravo fizička lica. Oko 3.900 podnelo je zahtev za plaćanje na rate poreza na oružje i na imovinu.Đerđ Pap, poreski analitičar, kaže za Kurir da je veoma teško precizno izračunati koliko poreza plate građani, a koliko pravna lica. Potrebna je, naglašava, veoma opsežna i detaljna analiza. Na pitanje da li građani plaćaju više poreza nego kompanije i u drugim državama, on kaže da je verovatno odnos sličan.- Iako će to izgledati čudno, formalno gledano, državi je lakše da naplati porez od preduzetnika i pravnih lica nego od građana. Zapitajte se da li neko prijavljuje izdavanje stana, a to nije mali prihod - podseća on.
PROPISI Uprava carina edukuje putnikeU KOFERČE PREKO GRANE MOŽE SAMO 10.000 EVRAPutnici koji izlaze i ulaze u Srbiju moraju da prijave ako kod sebe imaju više od 10.000 evra, piše u najnovijoj džepnoj brošuri Uprave carina, u svrhu edukacije turista koji prolaze kroz našu zemlju.Andrija Raičević iz Carine kaže da unos novca u zemlju nije ograničen, ali da mora da se prijavi da bi kasnije moglo da se iznese više od tog iznosa.- Novac je ograničen pri izlasku iz Srbije i samo ako imaju potvrdu da su uneli više od 10.000 evra, toliko mogu i da iznesu - objasnio je on. Jedna od obaveza putnika je da prijave i tehničku robu kupljenu u inostranstvu jer podleže plaćanju carine.
PodsećanjeROK ZA POREZ NA DOHODAK 16. MAJPoreska uprava podsetila je građane da je rok za podnošenje prijave za godišnji porez na dohodak građana 16. maj. Godišnji porez na dohodak treba da plate građani koji su u 2015. zaradili više od trostrukog iznosa prosečne godišnje zarade u Srbiji, što je 2,2 miliona i taj iznos je neoporeziv. Porez se plaća po stopi od deset odsto na iznos od 2,2 do 6,6 miliona, a po stopi od 15 odsto na iznos zarade veći od 6,6 miliona.
