BEOGRAD - Poljoprivredna domaćinstva koja gaje povrće i cveće ekonomski su najjača i imaju najveći zarađivački potencijal, ali se samo 1,4 odsto seoskih gazdinstava bavi ovom proizvodnjom.Dragovan Milićević, ekonomista, u svojoj analizi navodi da je osnovna karakteristika srpske poljoprivrede niska ekonomski dodana vrednost po domaćinstvu.Klimatski aspekt- Najveći zarađivački potencijal je kod proizvodnje povrća i cveća, prosečna ekonomska vrednost gazdinstava specijalizovanih za ovu proizvodnju je 10.829 evra. Na dnu lestvice, po prosečnoj ekonomskoj snazi, nalaze se gazdinstva specijalizovana u proizvodnji vinove loze i voća - ukazuje Milićević i dodaje da je pravo pitanje zašto se samo 1,4 odsto domaćinstava bavi povrćem i voćem jer s klimatskog aspekta i aspekta kvaliteta zemlje Srbija ima izrazito povoljne uslove za gajenje ovih kultura.Veća gradnja plastenika s kontrolisanim uslovima znatno bi povećala ponudu povrća na tržištu i skratila sezonu kad se povrće uvozi, odnosno kad trgovci na povećanu tražnju reaguju uvozom.- To je naročito izraženo kod paradajza, kupusa, krastavaca i paprike kao najznačajnijih uvoznih povrtarskih kultura. Bez obzira na relativno velika ulaganja, novac se vraća u proseku treće godine od zasnivanja pune proizvodnje - ističe on. Kratkoročno razmišljanje
