„Ako sad povećavamo standard građana više nego što treba, potkopavaju se uslovi za dalji rast“, rekao je Arsić na predstavljanju novog broja biltena Kvartalni monitor u kojem je glavni urednik.
Arsić je naveo i da bi moglo biti pritisaka i analiza zašto bi trebalo povećavati primanja i više, ali objašnjava da u slučaju Srbije veća potrošnja nije generator budućeg rasta, već su presudne investicije.
Plate i penzije u javnom sekoru mogle bi da budu povećane ali manje od zbira nominalnog rasta BDP-a i inflacije, jer se samo na taj način, objasnio je, obezbeđuje njihovo smanjivanje u BDP-u.
„Ako nominalni rast bude 4-5 odsto, plate i penzije bi trebalo da rastu manje od toga“, naveo je profesor Arsić uz ocenu da će pregovori sa MMF-om oko ovog povećanja biti teški.
Komentarišući dogovor sa MMF da se javni sektor smanji za 75.000 ljudi, on podseća da se od tog prvobitnog plana odustalo, te da je i MMF korigovao procenu na još nekoliko hiljada ljudi.
„Mi smo u startu ocenili da je 75.000 ljudi preterano i da bi se doveo u pitanje kvalitet i dostupnost javnih usluga,. MMF je korigovao taj broj tako da sada zahteva još nekoliko hiljada, što bi trebalo uraditi, ali ne ugroziti efikasnost“, reako je Arsić.
On je objasnio da bi trebalo otpuštati one na neproduktivnim mestima, a ne samo osloniti se na penzionisanje.
„Odlaze recimo lekari kojih nema dovoljno, pa mora da se angažuje drugi. Zato je umesto spontanog odlaska potrebno da se više oslanjamo na ciljano otpuštanje radnika na neproduktivnim mestima“, smatra on.
Govoreći o povećanju minimane cene rada za više od sedam odsto, on je ocenio da je to „razuman kompromis sindikata i poslodavaca“, koji neće ugroziti konkurentnost privrede.
„Ta odluka neće imati značajniji uticaj ni na privredu ni na javne finansije. Minimalna cena rada nije povećavana dve godine i ova nova cena će važiti godinu dana“, rekao je on.
Odličan fiskalni rezultat, vlada ne sme da popusti
Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić ocenio je danas da je vlada u ovoj godini ostvarila najbolji fiskalni rezultat od 2008, i poručio da sada ne bi trebalo da popušta pod pritiscima da poveća potrošnju, ukoliko želi da taj rezultat i zadrži.
"Kako fiskalni rezultati budu bili bolji možemo očekivati pritiske da se povećavaju rashodi i smanjuju porezi, a ako se popusti pred tim zahtevima, pogoršaće se stanje u javnim finansijama", rekao je Arsić na predstavljanju novog biltena Kvartalni monitor.
On je naglasio da je važno da vlada gleda dugoročno i da odoli takvim zahtevima.
"Biće verovatno i analiza koje će nastojati da pokažu kako bi veća potrošnja pogurala rast. Ali u našem slučaju, rast mogu da povuku napred pre svega investicije, a ne rast potrošnje", smatra Arsić koji je glavni urednik tog biltena.
Opšta ocena istraživača Kvartalnog monitora je, kako je naveo, da su privredna kretanja u Srbiji u proteklom delu godine pozitivna.
"Privreda ostvaruje stopu rasta od oko 2,5 do tri odsto rasta godišnje. Očekivanja su takva da će Srbija u ovoj godini ostvariti najbolji fiskalni rezultat u novijoj istoriji", rekao je on.
Arsić je rekao da je u prvih sedam meseci ove godine ostvarena ravnoteža bužeta, a analitičari Kvartalnog monitora očekuju deficit budžeta na kraju godine od oko dva odsto.
"To je izrazito nizak deficit, i upola je manji od prošlogodišnjeg, a i u odnosu na plan", konstatovao je Arsić.
On navodi da su u nekim segmentima registrovana i pogoršanja, na primer, usporavanje rasta industrijske proizvodnje, ali, ocenjuje, to je prolazno pogoršanje i doćiće do ubrzanja u drugoj polovini godine.
"Nagoveštaj da će doći do raste vidi se i po rastu kreditne aktivnosti, stranih direktnih investicija, a takođe i broj izdatih novih građevinskih dozvola je visok", objašnjava on.
Govoreći o problemima, Arsić kaže da su oni stari, i da se delom odnose na preduzeća.
"Potrebno je okončati privatizaciju, kako bi se predupredile štete koje preduzeća nanose javnim finansijama a i drugim preduzećima. Država periodično preuzima neke obaveze kao recimo dug Petrohemije, a moguće je da isto uradi i za RTB Bor", navodi Arsić.
I restrukturiranje javnih preduzeća je godinama odlagano.
"Napredak u tom smislu postoji ali nije dovoljan da oni posluju sa profitom. A trebalo bi da budu generatori rasta u Srbiji. Ta preduzeća bi trebalo da prednjače i po visini investicija", zaključio je.
