Papović je Tanjugu rekao da je analizu 22 uzorka pasterizovanog mleka različitih proizvođača sproveo Naučni institut za veterinarstvo u Novom Sadu i došao do saznanja da određene mlekare imaju povišeno ili izrazito povišeno prisustvo bakterija od dozvoljenog kod sirovog mleka iako je mleko u kesi već obrađen proizvod.
Papović je rekao i da Nacionalnoj organizaciji potrošača već duže vreme stižu prijave građana da se pasterizovano mleko u kesama brzo i lako kvari, da ima čudan miris i slično zbog čega su i odlučili da se ono ispita.
"Nakon sve učestalijih prijava rešili smo da obiđemo celu Srbiju kako bi prikupili uzorke iz mlekara. Ono što se na prvi pogled može zaključiti jeste da su veliki proizvođači izuzetno pedantni i da u njihovom mleku nema bakterija, za razliku od malih mlekara u čijem meku u kesama je otkriveno prisustvo ešerihije koli i entero bakterije", rekao je Papović.
Prema njegovim rečima, to pokazuje da je situacija mnogo gora i da se moraju preduzeti zaštitne mere i kontrola kvaliteta mleka malih mlekara koje proizvode mleko u kesama.
Papović je međutim upitao da li se podaci o kvalitetu svežeg mleka lažiraju, podsetivši da su mali proizvođači u obavezi da veterinarskim inspekcijama dostavljaju podatke, koji, kako je rekao, očigledno nisu tačni.
"Svesni smo da na terenu nemamo dovoljno inspektora, ali toga su očigledno svesni i proizvođači koji dostavljaju netačne podatke. Podsećam da je posle dugo godina u Srbiji formiran Stručni savet za kontrolu kvaliteta hrane i siguran sam da ćemo na tom Savetu raspravljati o kvalitetu mleka i načinima prevazilaženja ovog problema", istakao je Papović.
Sledeći korak koji će Nacionalna organizacija potrošača Srbije preduzeti, kako je najavio Papović, jeste kontrola mleka na eventualno prisustvo aflatoksina i kontrola da li se u mleko dodaje voda, jer, kako je rekao, postoje ozbiljne sumnje da proizvođači u velikom procentu pribegavaju dodavanju vode u mleko.
Papović je takođe apelovao na potrošače da povedu računa kada kupuju mleko i da ne kupuju sveže mleko u kesama, jer će na taj način najadekvatnije kazniti nesavesne potrošače, a inspekcijske službe je pozvao da značajno pooštre kontrolu.
"Svi registrovani objekti za proizvodnju i promet hrane u Srbiji imaju uveden HCCP sistem, ali se postavlja pitanje koliko taj sistem postoji na papiru, a koliko u praksi, jer se često dešava da ti sertifikati služe samo za pokazivanje dok proces proizvodnje ne ispunjava propisane standarde", zaključio je Papović.
