Tokom prošle godine jeli smo dva parčeta hleba dnevno, umesto šniclom brke smo mastili parizerom i sličnim mesnim prerađevinama, dok smo se vitaminima najčešće snabdevali iz krompira, kupusa i luka.Od 123 kilograma povća, koliko je u 2016. pojeo svaki stanovnik Srbije, više od polovine su ove tri povrćke.Naime, tokom prošle godine potrošnja hleba, prema podacima Ministarstva poljoprivrede i „Žitounije“, pala je za čak 18 odsto.Potreba- Hleb je Srbima oduvek bio najvažnija životna namirnica i praktično jedina namirnica koju jedemo svakodnevno, a njegova upotreba uvek se povećavala u periodima ekonomske krize i siromaštva, međutim, to pravilo očigledno danas ne važi, jer u sve praznijim džepovima izgleda da nema para ni za tu nasušnu potrebu - kaže za Kurir Mirko Savić, pekar iz Beograda.Da su nam ionako siromašne trpeze još mršavije, pokazuje i to što hleb nismo zamenili nekim drugim zdravijim namirnicama, već smo tanjire i dalje punili krompirom, kupusom i lukom, a umesto šnicli jeli smo paštete, hrenovke i salame.Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u prvih devet meseci 2016. godine konzumirali smo manje od 100 grama mesa dnevno, što je upola manje nego, recimo, 1990, ali i manje u odnosu na prošlu godinu.S druge strane, za mesec dana tročlana porodica u tanjirima je imala čak četiri kilograma suhomesnatih proizvoda.U trgovinskim lancima kažu da kad cena mesa raste, potrošači se opredeljuju za mesne prerađevine.Sniženje- Zbog visokih cena mesa u pojedinim periodima godine građani su se opredeljivali za mesne prerađevine. Najviše su kupovali parizer, alpsku salamu i kobasice. Cena je i dalje ključna prilikom kupovine, a lojalnost potrošača nekom brendu u mesnoj industriji gotovo da ne postoji, već se isključivo kupuju proizvodi koji su na sniženju - objašnjavaju trgovci.Prema poslednjim podacima, nismo se proslavili ni po konzumaciji voća, povrća i ribe. Ove namirnice koristimo svake godine sve manje i manje.
Srpska poslaSVEGA 2,7 KILOGRAMA MAKARONA GODIŠNJEPrema podacima proizvođača testenina „Danubijus“, potrošači u Srbiji testeninu tretiraju kao prilog i kao hranu koja goji.- Zbog ovakvih kulturoloških navika Srbija je među poslednjim državama u Evropi po konzumaciji testenine po glavi stanovnik. Procena je da u Srbiji svaki stanovnik potroši oko 2,7 kg godišnje, za razliku od, recimo, Italijana, koji pojedu po 23 kilograma - kažu u „Danubijusu“.
POGLEDAJTE BONUS VIDEO: Kurir TV: Šta se najviše kupuje u Srbiji?
