Najbolja strana ulaganja prema uloženoj količini novca došla su od „Telenora“ i „Deleza“, a ako se pogleda broj radnika, to su „Merkator“, opet „Delez“, ali i „Jura“, dok su za izvoz najbolje bile investicije „Fijata“, „Mišlena“ i „Hestila“.Naravno, spisak je u svakoj od ovih kategorija podugačak i zasniva se samo na brojkama, koje vrlo često ne pokazuju celu sliku. Rang-lista je potpuno drugačija kad je prave radnici, potrošači ili ministri. Radnici sve posmatraju iz ugla plata i uslova rada, potrošači kroz cene i kvalitet usluge, a Vlada Srbije kroz plaćene poreze, procenat nezaposlenosti ili rast BDP.
Kao važni faktori za vrednovanje investicija navode se i godine poslovanja i da li je neka firma kupila postojeću firmu ili je izgradila fabriku od temelja, što je grinfild investicija. Kad se, generalno, traže najbolje investicije, najčešće ovu etiketu dobijaju telekomunikacione kompanije, banke, naftaši ili pivare.Osim kompanija s velikim ulaganjima, kao što su „Delez“ sa više od 11.000 radnika, fond KKR sa oko hiljadu ili „Merkator“ sa oko 8.700, dugačkim platnim spiskovima mogu se pohvaliti i neke druge kompanije, kao što su „Jura“ (5.000), „Leoni“ (3.800), „Vali“ (1.800), „Fjorano“ (1.700), „Gorenje“ (1.400)...Po dugotrajnosti na srpskom tržištu prednjače banke, pivare i cementare, dok su najveći izvoznici „Fijat“, „Mišlen“, „Hestil“, „Gorenje“, „Tetrapak“, „Jura“, „Hemofarm“, „Boš“ i „Leoni“.Posao su od poljančeta započeli „Mišlen“, naftaši OMV, MOL i „Helenik“, maloprodajni lanci „Metro“ i „Merkur“, ali i „Bol pekedžing“, „Kronošpan“ i „Grundfos“.V. S.
