Najveći problemi u privredi su, kako je rekao, "aveti prošlosti".
Knežević je, govoreći na Kopaonik biznis forumu, kazao da ovo ne govori kao političar, niti u okviru političke kampanje koja je aktuelna trenutno, već iz razloga da bez političke stabilnosti nema ni ekonomskog razvoja.
VUČIĆ NA SRPSKOM DAVOSU: Radna grupa Vlade za rast BDP
MIHAJLOVIĆEVA NA BIZNIS FORUMU: Za koncesiju beogradskog aerodroma zainteresovane mnoge kompanije
Ukazao je da u okruženju, Makedoniji i Crnoj Gori vidimo šta se događa, a da je za razliku od njih naša država stabilna i ostaće stabilna.
Svi makroekonomski pokazatelji su na zavidnom nivou, preneo je Knežević pozivajući se na saopštenje MMF u kojem je ukazano da ekonomski program Srbije nastavlja da daje dobre rezultate.
"U 2017. ovaj pozitivan trend se nastavlja. Sa februarom umesto da imamo deficit imamo suficit u opštem državnom budžetu od 11,5 milijardi", podvukao je on.
Knežević je ukazao da je važno unaprediti dalje poslovni ambijent, pre svega izgradnjom makro i mikro infrastrukture, povećanjem pravne sigurnosti, ali i borbom protiv sive ekonomije.
Kazao je da je cilj da u naredne dve godine učešće sive ekonomije padne na 26 procenata BDP-a.
Vlada je, kako je preneo, proglasila ovu i iduću godnu za godine borbe protiv sive ekonomije.
"Postigli smo zavidne rezultate i u dve godine napredovali na Duing biznis listi za 49 mesta. Želimo brže, jače i bolje", podvukao je Knežević.
On je istakao da je najveći problem privrede teško nasleđe, "aveti prošlosti" u vidu nezavršene privatizacije i javnih preduzeća.
"Većinu radnog vremena u Ministarstvu provodimo na rešavanju tih problema. Od statusnih problema do imovinskig, i to počinje da predstavlja ogroman problem", rekao je Knežević.
On je podsetio da je u prethodne dve godine bilo 361 preduzeće u državnom vlasništvu, a danas 165. Od toga je 11 banja, gde se rešava imovinsko pravni odnsoi, te dodao da će brzo biti predmet privatizacije. Dalje je naveo da postoji 19 preduzeća na Kosovu i Metohiji, koji ne mogu da uđu u proces privatizacije zbog poznatih okolnosti, kao i 15 veterinarskih stanica, koje su prenete na lokalne samouprave.
"Dolazimo tim na ispod 100 firmi koje treba u narednom periodu da privatizujemo. Imamo suštinski problem sa 17 preduzeća, koja zapošljavaju više deseina hiljada ljudi, kao što su RTB Bor, Resavica, PKB. Oni predstavljaju, politički i demografski problem, jer samo na RTB Bor upućeno je preko 300.000 ljudi na istoku Srbije", objasnio je ministar.
Govoreći posebno o velikim javnim preduzećima podsetio je da je UPPR pravosnažan od novembra u RTB-u, ali i da ta kompanija izmiruje sve tekuće obaveze od plata do obaveza prema kreditima i dobavljačima.
Raspisan je javni poziv za profesionalni menadžment koji je otvoren do 28.aprila.
"Pozivamo sve strane i domaće biznismene koji misle da mogu da upravljaju ovim velikim preduzećem da se jave. Imamo zainteresovanih za privatizaciju, ali rano je da pričamo o tome", naglasio je Knežević.
Kada je reč o Petrohemiji ona je prošle godine ostavrila EBID od 60 miliona eva, ima na računu 50 miliona evra, a u proceduri je da vlada donese zaključak kojim se pokreće privatizacija, kako Petrohemije, tako i Azotare i MSK.
Azotara, prema njegovim rečima, avansno izmiruje svoje obaveze prema Srbijagasu, a i postoje zainteresovani privatizaciju za šta će proces biti otvoren od 31.marta.
Što se MSK tiče, kako je preneo, postoji problem sa keš flou-om, a razgovara se sa NIS-om o isporuci gasa po povoljnim uslovima. I za ovu kompaniju će proces privatizacije biti pokrenut do kraja ovog meseca.
Kada je PKB u pitanju ukazao je da se na javni poziv javilo osam kompanija, od kojih su dve iz Srbije, a ostale iz Kine Ujedinjenih Arapskih Emirata, Singapura i Velike Britanije.
"Konačno posle dugo vremena mislim da postoji izuzetno dobra i jaka politička volja da se privatizacija reši u mandatu vlade", kazao je ministar.
Rekao je da je delimično tačno da su javna preduzeća rak rana naše privrede, partijska prćija, paratitski sistemi, ali da nije tačno da su gubitaši, jer je gubitak pre dve godine bio na oko 65 milijardi dinara, a danas imaju neto dobit od osam milijardi dinara.
Kazao je da će u ovoj godini biti kontrola javnih preduzeća, kako bi se izbegla nekontrolisana potrošnja, biti veoma stroga, sa tromesečnim nadzorom rada i poslovanja.
"Krajnja ideja je da želimo da javna preduzeća budu profitabilne i konkurentne kompanije, ne samo u Srbiji, već i regionu. Nastojimo da ih sagledamo ne sa samo sa tačke njihovih problema, već potencijala. Vlada je pre nekoliko dana oformila radnu grupu koja se bavi ispitivanjem mogućnosti da li EPS može da se širi u regionu. Zzelimo da budu profitabilna i šire u regionu", objasnio je Knežević.
Ministar je podvukao da je njegova ustanova i pored toga uspela da se posveti i kreativnom delu posla, posebno privatnom sektoru koji je generator razvoja zemlje. Podsetio je da u Srbiji trenutno oko 350.000 malih i srednjih preduzeća zapošljava 850.000 ljudi i učestvuju sa 57,7 u BDP-u.
"Imali smo prošle godine jako dobra isksutva sa godinom prduzetništva, pa smo odlučili da proglasimo narednih deset godina decenijom preduzetništva. Namenili smo u budžetu za ovu godinu 18 milijardi dinara pre svega za start ap kredite, obrtna sredstva, nabavku opreme", ukazao je Knežević.
Ocenio je da otvaranje pogljavlja 20 o industrijskoj politici i preduzetništvu doprinosi jačanju konkurentnosti srednjih i malih preduzeća, jer će otvoriti i nove kreditne linije od 160 miliona evra iz EU po povoljnim uslovima.
"Omogućićemo da se duh preduzetništva što više razvija", naglasio je Knežević i dodao da će država i dalje podsticati investicije.
"Bez investicija nema rasta niti razvoja. 2016. smo imali 1,9 milijardi evra ulaganja i odlučili smo da i ove godine nastavimo da podstičemo investitore za šta smo odredili 11 milijardi dinara. Očekujemo mnogo više investitora u naredom periodu", kazao je Knežević.
On je istakao da je na svima nama da pretočimo dobre rezultate u bolji i kvalitetni život naših građana.
