Najnovije vesti

DALEKO JE BOLJI ŽIVOT: Siromašniji smo nego pre 30 godina, do standarda EU potrebno najmanje 25 godina
Foto: Profimedia

tužna statistika

DALEKO JE BOLJI ŽIVOT: Siromašniji smo nego pre 30 godina, do standarda EU potrebno najmanje 25 godina

Biznis
19:56h

BEOGRAD - Direktor projekta za Balkan na Evropskom institutu CIFE u Nici Tobijas Flesenkemper istakao je da je region zapadnog Balkana siromašniji nego pre 30 godina, pa čak i ako zabeleži privredni rast od tri do četiri odsto ove godine, biće mu potrebno 25 godina da dostigne sadašnji nivo u Evropskoj uniji (EU).

Cilj nove inicijative "Berlin proces plus" je da se pomogne balkanskim državama da smanje ekonomsko zaostajanje za EU.

foto: Profimedia

Čitava ideja je da se podupru ekonomski kako bi se umanjio jaz, rekao je Flesenkemper za Radio Slobodna Evropa.

Prema njegovim rečima, nije ključno pitanje da li će balkanske zemlje postati formalno članice EU, već pristizanje evropskog ekonomskog nivora.

Flesenkemper ukazuje i da članstvo u EU ne znači automatski da je dostignut evropski prosek.

foto: Profimedia

Neke zemlje su uspele, a druge, poput Hrvatske, nisu. Još tokom pristupnih pregovora njena ekonomija nije rasla po stopi, kao u u slučaju nekih prethodnih aspiranata, naveo je kao primer Flesenkemper.

Flesenkemper je naveo i da se Balkan proteklih godina nije pokazao u najboljem svetlu na političkom planu.

Koliko je puta upotrebljen suzavac u parlamentu, često raspisani prevremeni izbori, bojkotovana skupština, kritikovano kršenje demokratskih procedura. Istovremeno, ove zemlje nisu previše atraktivne za investicije. Koliko Srba iz dijaspore investira u Srbiju, ili Albanaca na Kosovo? Veoma mali broj, napomenuo je on.

Flesenkemper navodi i da posle Bregzita, a prethodno grčke dužničke krize i drugih internih problema, postoji uzdržanost prema daljem proširenju. Jedina je prilika da kada se završi ovaj institucionalni ciklus Evropske komisije 2019 – možda njen novi saziv bude sklon da ponovo osnaži evropski projekat, dodao je.

Flesenkemper je rekao i da se ne može samo insistirati na političkim promenama, jer su na kraju ekonomski problemi povezani i sa pitanjima demokratije.

foto: Thinstock

Mnogi ljudi zavise ekonomski od podrške države i političkih partija koje kontrolišu pozicije u javnim preduzećima. To je neraskidivo povezano. Sa strane se jedino može obezbediti da što više kapitala dođe direktno u ruke građana na Balkanu kroz razne projekte čime bi ojačalo civilno društvo. Istovremeno, napomenuo je Flesenkemper, država nastoji da se angažuje u ekonomskim projektima, kao što je slučaj "Savamala", odnosno projekat "Beograd na vodi".

Dakle, niko u EU ne "zatvara oči", svesni su problema i zato smatraju da nije tako jednostavno primiti balkanske zemlje u svoj klub, zaključio je Flesenkemper.

(Kurir.rs/FoNet)

 POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

KURIR TV VESTI UŽIVO : Kako se proganjaju nezavisni novinari u Srbiji?

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...