Junske zarade građana Srbije statistički su veće za 21 evro nego u maju zahvaljujući tome što su plate zaposlenih u bankama, IT sektoru i prometu nekretnina skočile i do 45 odsto
Prosečna neto plata isplaćena u Srbiji u junu iznosila je 49.238 dinara (404 evra) i nominalno je veća za 2.102 dinara, to jest 4,5 odsto u odnosu na maj, saopštio je Republički zavod za statistiku.
Ovom skoku prosečne republičke zarade najviše su doprinele plate zaposlenih u sektoru nekretnina, koje su za mesec dana povećane za 180 evra, to jest sa majskih 48.538 dinara skočile su na 70.099 dinara u junu, što je povećanje od čak 45 odsto!
Isto toliku procentualnu povišicu dobili su i programeri, čija su primanja u junu iznosila 160.891 dinar, što je za 50.718 dinara više od majske zarade od 110.173 dinara.
Pozamašne povišice
Pozamašne povišice u junu dobili su i zaposleni u sektorima finansija i stručne i naučne delatnosti. Pružaocima finansijskih usluga plate su za mesec dana skočile za 16.678 dinara, na 95.232 dinara, a zaposlenima u sektoru naučnih delatnosti za 10.202 dinara, na 78.343 dinara, koliko im je iznosila prosečna junska plata.
U istom periodu najgore su prošli zaposleni u sektoru trgovine, kojima je zarada za mesec dana smanjena za 2.605 dinara - sa majskih 40.009 pala je na 37.404 dinara. Takođe, plate su smanjene i zaposlenima u sektorima administrativnih i zdravstvenih usluga.
Inače, u poređenju sa istim mesecom prošle godine, prosečne junske bruto i neto zarade veće su za šest odsto nominalno, odnosno za 2,3 odsto realno.
Ekonomista Ljubomir Madžar smatra da bi povećanje plata u javnom sektoru moglo da bude posledica političkog oportunizma i sticanja naklonosti birača, dok je u privatnom sektoru rezultat povećanja produktivnosti.
Ponuda i tražnja
- To je posledica činjenice da privatnom sektoru trebaju određeni kadrovi jer su mu korisni i donose dohodak. Privreda nije sklona da svakog trenutka prilagođava plate, već kad prođe određeni period, u kome su se promenili odnosi ponude i tražnje, onda u skladu s tim koriguje zarade. Posle određenog perioda korigovanjem plata se obezbeđuje ravnoteža na tržištu rada i onima koji su traženi povećavaju se zarade, dok se onima koji su tehnološki višak smanjuju - objašnjava Madžar.
Kurir / Slavica Tomčić
Foto: Shutterstock, Printsreen
