RASIPAMO BLAGO A DA TO NE ZNAMO: Srbija na otpadu gubi 500 miliona evra

InfoBiz - 20.11.2017. 13:16h

Bačeni građevinski materijal, ako bi se pravilno odlagao, sortirao i reciklirao, doneo bi ogroman profit, i mogao bi da bude izvozni resurs, kaže Dejan Bojović

U Srbiji se na svakom koraku mogu videti divlja smetlišta s raznim otpadom, ali preovladava bačeni građevinski materijal. Ukoliko bi se on pravilno odlagao, sortirao i reciklirao, Srbija bi bila na ogromnom dobitku, ističe Dejan Bojović, predsednik Srpske asocijacije za rušenje, dekontaminaciju i reciklažu.

- Mogli bismo da budemo čak 500 miliona evra godišnje na dobitku ukoliko bi se građevinski otpad koristio kao resurs. Od ukupnog otpada koji se pravi najviše ima građevinskog, između 40 i 60 odsto. Po slobodnoj proceni, na godišnjem nivou ima milion, milion i po kubika ovog otpada. U građevinski otpad spadaju šut, metal, obojeni metal, plastika, produkti renoviranja i rekonstrukcije, produkti od osvežavanja puteva i sav infrastrukturni otpad - navodi Bojović.

Ukoliko bi krenulo da se radi na reciklaži građevinskog otpada, prvi korak bi bilo regulisanje vlasništva otpada.

- Prvo bismo zakonski promenili vlasništvo otpada. To bi se regulisalo tako što bi država bila vlasnik građevinskog otpada. To znači da kad osoba renovira stan, mora da preda otpad nadležnima, koji bi ga odlagali na strogo određena mesta, nakon čega bi se od njega pravio nov građevinski materijal. Građevinski otpad u svojoj celini ima i opasnih materijala, tako da mora da se radi stručno i veoma odgovorno. Firme koje bi obavljale radove morale bi da imaju sertifikate i da prođu obuku - kaže Bojović.

Dodaje da za realizaciju ovog plana nisu potrebna nikakva velika ulaganja, samo znanje koje već poseduju u Asocijaciji za rušenje, dekontaminaciju i reciklažu, dobra volja, ali i pravne uredbe i strategija:

- Sve je pitanje organizacije i uređenja. Mi govorimo da smo mala zemlja i siromašna, ali jedna Finska ima četiri miliona stanovnika, Danska pet, Škotska sedam. Razlika između njih i nas je to što se oni ne ponašaju bahato s resursima.

Silvija Slamnig - Foto: Shutterstock

Nije regulisano

DŽABA SORTIRANJE KAD SE U KAMIONU IZMEŠA

Kad god postoje mesta za razdvanje materijala, naši građani to ispoštuju. Problem nastaje što naiđe vozilo koje sve stavlja u isto smeće, pa se ne vidi svrha prethodnog sortiranja. I taj deo treba regulisati - navodi Bojović.