icon-checkicon-closeicon-commentsKurir_icon_fonts_template-38Kurir_icon_fonts_template-37icon-downicon-erroricon-galleryicon-homeicon-infoicon-logouticon-nexticon-passwordicon-plusicon-previcon-reacticon-searchicon-soc-fbicon-soc-gplusicon-soc-insicon-soc-mailicon-soc-rssicon-soc-twittericon-soc-vibericon-soc-wupicon-soc-ytKurir_icon_fonts_template-34Kurir_icon_fonts_template-33icon-totopicon-usericon_reactsoc-viber

Najnovije vesti

Espreso.rs


Adria media

MIODRAG ZEC: Zaduživanje veće od stope rasta, najgore će biti mladima i penzionerima

loše

MIODRAG ZEC: Zaduživanje veće od stope rasta, najgore će biti mladima i penzionerima

Biznis

Ekonomista i profesor Filozofskog fakulteta Miodrag Zec ocenjuje da prosečan rast koji Srbija ima u prethodne tri godine od 1,66 odsto ne može da obezbedi stabilizaciju javnih finansija, jer je zaduživanje veće od ove stope rasta. Konstatuje da je veliki broj pitanja, koja usporavaju našu ekonomiju, pravne prirode.

 

foto: profimedia-0294916317

Srbija, podseća Zec, kad se pogleda stopa rasta u regionu, je među zemljama s najnižim prosečnim stopama. A stopa rasta je zbirni pokazatelj kvaliteta jedne ekonomije, naveo je. Naša stopa je stala u delu gde nema mnogo tehničkog progresa, dodao je. Važan je rast, ali važna je i struktura društvenog proizvoda, naglasio je.

 

Vlada Srbije je na Samitu "16 +1" u Budimpešti potpisala protokol koji će omogućiti izvoz govođeg mesa u Kinu. Zec je upitao koliko treba goveđeg mesa da se "pokrije" na primer jedan sofisticirani avion. Nije važno da se mnogo radi, važno je šta se radi, koliko se proizvodi i u čemu je višak, kaže gost Pressinga.

 

Prosečan rast u prethodne tri godine, kad je u pitanju Srbija je 1,66 odsto.

Zec kaže da takav rast ne može da obezbedi stabilizaciju javnih finansija, jer je zaduživanje veće od ove stope rasta.

 

foto: Reuters

Ipak, kako ocenjuje, problem Srbije, ali i ostalih zemalja regiona, je to što rast nije zasnovan na inovacijama, modernim tehnologijama, a iz svih zemalja beže mladi ljudi.

 

Za jednu naciju i njen rast je najvažnije znanje - obrazovanje, društvene vrednosti, društveni sistem, tehnički progres, istakao je.

 

Zec kaže da veliki broj pitanja koja usporavaju našu ekonomiju su, zapravo, pitanja pravne prirode. "Glavni posao vlade je da napravi proizvod država".

Dodaje da u Srbiji postoji jedna opsesija - i to subvencijama, što kritikuje. Ističe to što se uglavnom radi o doradnim poslovima, uvozu i izvozu, i dodaje da na tom modelu teško može dugoročno da se stabilizuje ekonomija.

 

"Kad se uzme državni budžet, vidite kako se kreiraju prihodi i kome se šta daje i onda vidite da raste porez na potrošnju, da je najmanji porez na dobit... Da najmanje izdvajamo za obrazovanje, vojsku", istakao je kritikujući, s druge strane, državno deljenje subvencija.

 

Profesor kaže da se subvencije dele, s jedne strane, a sa druge strane se štedelo na platama i penzijama.

 

foto: Fonet

"Srbija je zemlja s najmanjim platama u regionu, tu se borimo sa Makedonijom i Albanijom, a ono što čovek percipira to je prosečna plata i prosečna penzija i to je veoma nezadovoljavajuće... Srbija je jedina zemlja koja je uradila ovakvu reviziju penzionog sistema - nijedna zemlja nije uradila to da je jednoj grupi uzela, dok drugoj nije", naveo je.

 

Ovde je reč o pravu i socijalnoj politici, ističe Zec. Po meni, država bi trebalo sasvim drugačije da postupi, da izradi socijalnu kartu, linearno da smanjuje penzije, dodaje.

 

Na pitanje kome je danas teže - mladima ili penzionerima, kaže da je u pitanju mrtva trka. Taj se disbalans se nastavlja, niti će mladi imati neku šansu pri ovakvom modelu industrije, gde se traži repetitivni rad, niti će stari imati neku starost, rekao je. Strahuje, zbog penzionog sistema, da će starima, ipak, u budućnosti biti teže.

 

Govoreći o rezultatima samita Kine i 16 zemalja u Budimpešti - s koga se naša zemlja vratila sa nekoliko ugovora za projekte koji su tamo potpisani (autoput Preljina - Požega, toplovod Obrenovac - Novi Beograd, fabrika za prečišćavanje vode, pruga Beograd - Budimpešta), kaže da su infrastrukturni projekti važni, ali da postoji nekoliko pitanja. Prvo pitanje je stopa zaduživanja, kaže. "Kada se država zadužuje po kamatnoj stopi koja je veća od stope rasta, ona upada dugoročno u problem", istakao je.

 

foto: Zorana Jevtić

"Geostrateški mora da se prelomi"

 

Srbija ne zna gde je, u tome je tragedija Srbije, mi niti bi u kapitalizam, a ne možemo u komunizam, stalno se vrtimo u krug i oni koji su na vlasti moraju da donesu odluku, kaže Zec. On je naveo da je Srbija 20 godina u tranziciji, da se mnoga pitanja otvaraju, a nijedno se ne rešava. Geostrateški moraš da prelomiš, dodao je.

 

Ocenjuje da Srbija kao da živi u vremenu u kom je moguć povratak na titoizam. Podseća da je to hladnoratovski proizvod, da je zato Tito mogao da uzima i sa Istoka i sa Zapada, ali da sada ne može baš tako.

 

Moraju da se urede javne službe, zašto gubimo sve arbitraže, zašto procesi traju toliko, pitao je. Ovde institucije ne postoje, svi su želeli da vladaju personalno, jedan kulturološki obrazac je u problemu, jer se institucije kod nas nisu primile, dodao je.

 

foto: Profimedia

Ljudi ne shvataju koliko je blagoslovena institucija država. Mi nju doživamo kao uzurpatora, kao nešto što treba prevariti, drugi neki narodi veruju da je država saveznik, alat pomoću kog ostvaruju svoje sposobnosti, naveo je Zec.

 

O obrazovanju

 

Osvrćući se na dualno obrazovanje, kaže da je to potpuno regularna stvar, da smo to nekad imali (škola učenika u privredi) i da je tako nešto potrebno kad je u pitanju nacija koja ima industriju.

 

Kod obrazovanja je na drugoj strani problem - zapravo na tri ravni - problem je identifikovati koja su deca talentovana, kako ih uvesti u školski sistem da se obrazuju, a treći nivo - kad završe šta ćemo sa njima, naveo je.

 

foto: Shutterstock

"U obrazovanju smo toliko propustili, i ovaj novac koji imamo, trošimo uludo - moramo da znamo šta nam treba - od dualnog do akademskog obrazovanja", naveo je Zec. Borba za ljudski kapital je ključna, mi izvozimo nešto što je najređe, to su ljudi, talenti, naveo je i dodao da je to tragično.

 

Ostaćemo bez lekara, inženjera, nećemo imati ko da vrši inspekciju nad radovima, desiće nam se da će lekar da otvori stomak pa da gugla gde je bubreg, naveo je.

 

Govoreći o novom zakonu o visokoškolskom obrazovanju, posebno u delu koji se tiče autonomije univerziteta, kaže da je za njega najproblematičnije to što postoji čitav niz tela koja simuliraju nezavisnost, a navodno reč je o autonomiji. U našoj državi hiljade ljudi rade u regulatornim i nezavisnim telima koja nisu ni nezavisna ni regulatorna, zaključuje.

 

(Kurir.rs/N1)

 

 POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

 

KURIR TV VESTI UŽIVO! Rijaliti u sudnici Haškog tribunala!

 

NOVO! Od sada možete da komentarišete i na Kurir Viberu!
Pridružite nam se, podelite svoje mišljenje!

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...

Facebook Registracija

Popunite ostala polja kako bi zavrsili registraciju

Prijavi se

ili

Registracija

Promeni lozinku

Upišite email i mi ćemo vam poslati poruku sa linkom za promenu lozinke.

Unesite novo korisničko ime i lozinku

Aktivacioni mail

Upišite email adresu na koju želite da vam se pošalje aktivacioni email.

Promena lozinke

Uspešno ste promenili lozinku.


Promena lozinke

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za promenu lozinke. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka na nalazu u inboxu proverite nepoželjne poruke (spam).


Aktivacija profila

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za aktivaciju Vašeg profila. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka ne nalazu u inboksu, proverite "nepoželjne poruke" (spam).


Aktivacija profila

Vaš profil je uspesno aktiviran. Hvala što ste se registrovali.