Dok se kod nas povodom gradskih izbora u Beogradu, Aranđelovcu i Boru za četvrti mart ratuje istraživanjima u Rusiji koja 15. marta organizuje predsedničke izbore –gotovo da nema predizborne euforije. Vladimir Putin prema poslednjih istraživanjima uživa podršku preko 75 odsto građana, a nedavno su se pojavili i precizni podaci vezani za napredovanje ruske ekonomije od kada je Putin na vlasti. Upravo je ovaj segment Putinove vladavine ponajviše napadan, međutim ruski instituti, slučajno ili ne, objavili su neverovatne podatke o stanju u ekonomiji pre i posle 18-godišnje Putinove vladavine.
Rusija je od 2000.goidne smanjila inostrani dug za 75 odsto, što je čini šestom najvećom ekonomijom na svetu po Paritetu kupovne moći (PPP) sa četiri triliona dolara BDP-a.
I dok zapadni izvori tvrde drugačije, usled sankcija koje su uvedene, podaci koji su ovih dana objavljeni govore da je u poslednjih 18 godina ruski ekonomski učinak povećan čak za 600 procenata. Inflacija je smanjena sa 36,5 odsto na 2,5 odsto krajem 2017.
Ojačan je i bankarski sistem čak 24 puta i ukupna vrednost je 1,43 triliona dolara, a kapitalizacija berze porasla čak 15 puta na 621 milijardu dolara.
U kojoj meri je Rusija uznapredovala do današnje imperijske sile pokazuje i poređenje rezervi i javnog duga iz 2000 godine i danas. Pre 18 godina Rusija je imala samo 12 milijardi dolara u rezervama uz javni dug od 92,1 posto BDP. Danas javni dug je smanjen na 17,4 odsto BDP, a rezerve povećane na 356 milijardi dolara.
Stručnjaci smatraju da su upravo te činjenice pomogle da država preživi ekonomsku krizu 2008.godine, i recesiju zbog pada cene nafte i sankacija zapadnih zemalja 2014-2016.godine.
U decembru mesecu Centralna banka Rusije dodala je 9,3 tone zlata i sada imaju 1.838.211 tona godišnje rezerve ili rečeno u novcu preko 75 milijardi dolara. U odnosu na „predputinovsku eru“ to je povećanje od 500 procenata. Prema zvaničnim podaima Rusija je najveći kupac zlata i treći svetski proizvođač.
Zanimljjivo je da se Rusija poslednjih godina ozbiljno posvetila poljoprivredi. Predsednik Putin naredio je tamošnjim institutima da moraju da osvoje sve semenske kulture kako bi ubuduće Rusija bila nezavisna od uvoza. Sve je rezultiralo činjenicom da su ruski poljoprivrednici ostvarili najveću usev u istoriji upravo 2017. oborivši 40-godišnji sovjetski rekord i sakupili više od 130 miliona tona useva. Na svetskom tržištu ruski udeo u prodaji pšenice povećao se sa četiri na 16 odsto, i trenutno je svetski lider. Cilj je da se proda ukupno 45 miliona žitarica što je povećanje od 600 odsto u odnosu na 2002.godinu. Malo je poznato da je poljoprivreda postala druga najveća izvozna grana pretekavši i prodaju oružja. Ipak sve to je daleko od energetskog sektora najjačeg ekonomskog oružja Rusije.
Otuda popularnost Vladimira Putina ne čudi. Upravo se njemu prepisuje ekonomski oporovak zemlje.
(Kurir.rs/Ekipa Kurira/Foto: Profimedia)
