BEOGRAD - Biomasa ima najveći udeo u ukupnom potencijalu obnovljivih izvora energije u Srbiji, od čak 61 odsto, i može da bude unosan posao za sve koji žele da ostanu na selu, rečeno je danas na stručnoj konferenciji "Biomasa i biogas u Srbiji".
Nemačke kompanije su tim povodom posetile Srbiju kako bi pronašle potencijalne strateške partnere u toj oblasti.
Konferenciju "Biomasa i biogas u Srbiji" je organizovala Nemačko-srpska privredna komora zajedno sa Saveznim ministarstvom za ekonomiju i energetiku Nemačke, a odazvalo se više od 150 predstavnika srpskih i nemačkih kompanija i institucija.
Koordinator projekata u Nemačko-srpskoj privrednoj komori Stevan Đurić je rekao novinarima da su već duže vreme fokusirani na projekte iz oblasti obnovljivih izvora energije, kao i da će ove godine u fokusu biti bioenergija kao značajan resurs za Srbiju.
Đurić je kazao da Srbiji trenutno postoji svega 11 megavata izgrađenih postrojenja na biomasu, što je veoma malo. "Nacionalnim akcionim planom Srbije za korišćenje obnovljivih izvora energije do 2020. godine predviđeno je da bude izgrađeno do 100 megavata postrojenja, kao i do 30 megavata biogasnih postrojenja", naveo je on.
Prema njegovim rečima, u Srbiji sada imamo samo 10 biogasnih postrojenja sa ukupnim kapacitetom od 12 megavata, dok u Nemačkoj ima oko 9.000 biogasnih postrojenja. "Vidimo da je pred Srbijom još dug put u oblasti bioenergije", naglasio je Đurić.
Cilj je, dodaje, da se povežu uspešne nemačke kompanije sa domaćim preduzećima radi razmene tehnologije i iskustava i zato će u okviru konferencije biti organizovane i B2B sastanci privrednika.
"Nemci su došli da istraže tržište, a mi smo tu da im pomognemo. Nemačke kompanije zainteresovane za partnerstva u prodaji, eventualno otvaranje predstavništva i slično".
Član UO Udruženja biogas Srbije Dragan Zukić je rekao da bi ulaganje u biogas moglo da bude rešenje za mnoge mlade ljude koji žele da ostanu na selu, pošto je to delatnost na tehnološki visokom niivou.
Napomenuo je da jedno prosečno poljoprivredno domaćinstvo to ne može samo da radi već da je potrebno udruživanje, na primer zadružno.
Kaže da velika gazdinstva čak mogu i samostalno da se bave time, da je u startu skupa tehnologija, ali da je investicija vrlo isplativa već posle sedam ili osam godina.
"Sada je najvažnije da se produži važenje Uredbe o podsticajima za obnovlj izvore odnosno za biogas i elektrane, a koja ističe ove godine".
Zukić je rekao da je potrebno obezbediti povoljne kredite, kao i da su nemačke banke zainteresovane za finansiranje tih investicija.
"Oni koji su to uradili u Srbiji nisu se pokjakali, nisu se brzo obogatili, ali u periodu od sedam ili osam godina to je počelo da se vraća".
Istakao je da će ta oblast biti sve više u fokusu zbog evropskih integracija naše zemlje, kao i da će poljoprivrednici ubrzo imati i obavezu da na propisan način zbrinu poljoprivredni otpad. Zukić je dodao da bi, sa druge strane, ako ulože u tehnologiju mogli od toga i dobro da zarade.
Prema njegovim rečima, Udruženje za biogas ima trenutno oko 40 članova, među kojima su investitori, banke i osiguravajuće kuće. Kaže i da su Nemci zaintereosvani za plasman svoje tehnologije, koja je dokazana u poslednjih 30 godina. Zukić je naglasio da je zato potebno nastaviti sa pravnim okvirom za takve investicije u Srbiji pošto je veliki potencijal za korišćenej biogasa u našoj zemlji.
Rajner Šelhas iz GIZ-a je rekao da ulaganje u bioenergiju i biogas može da se poveća energetska efikasnost u Srbiji, ali i da se smanji zagađenje vazduha, zbog čega i podržavaju projekte Vlade Srbije u toj oblasti. "Biomasa je otpad iz poljoprivrede, industrije i drugih izvora, od kojih mogu da se naprave
(Kurir.rs/Tanjug/Foto: Zorana Jevtić)
