BEOGRAD - Narodna banka Srbije (NBS) skrenula je pažnju Narodnoj skupštini da su, bez obzira na pad inflacije i pojedine pozitivne pokazatelje iz prethodne godine, rast javnog duga, potencijalna kriza u evrozoni, stagnacija i nelikvidnost privrede, boljke koje i dalje prate našu ekonomiju i ugrožavaju finansijsku stabilnost i privredni rast Srbije.
"Svi ovi podaci ukazuju na neophodnost da se što pre formira nova Vlada koja će biti u stanju da obuzda javnu potrošnju, a sa druge strane da obezbedi uslove za oporavak privrede", navedeno je u redovnom godišnjem izveštaju za 2011. godinu, koji je NBS 29. juna predala Skupštini Republike.
U izveštaju se ističe da je javni dug premašio, ne samo granicu definisanu Zakonom, već i granicu iznad koje je kriza javnog duga moguća i da je neophodno snažno fiskalno prilagođavanje.
NBS je upozorila i na rizik krize u evrozoni koja bi imao uticaja na Srbiju s obzirom na veoma značajan udeo (73,8 odsto) stranih banaka u aktivi bankarskog sektora naše zemlje, kao i na obimnu trgovnisku saradnju sa pojedinim zemljama EU.
Isto tako, skrenuta je pažnja na zabrinjavajući porast problematičnih kredita koji su krajem 2011. godine činili 19 odsto od ukupnog broja odobrenih kredita. U sektoru privrede ovaj problem je izraženiji (24,6 odsto), dok u sektoru stanovništva to učešće stagnira (9,1 odsto).
NBS je obezbedila bankama povoljnije uslove za reprogramiranje kredita dužnicima, ali i pored toga je zabeležen dalji rast problematičnih kredita koji je u martu iznosio 20,4 procenta.
Kako bi smanjila uticaj ovih rizika na finansijsku stabilnost zemlje, NBS je nastavila s pažljivim sprovođenjem i praćenjem mera monetarne politike i pojačanog nadzora nad finansijskim institucijama, uz primenu Bazel 2 standarda i uvažavanja potrebe racionalnog upravljanja deviznim rezervama zemlje.
Novim standardima regulacije banaka potrebno je dodatno obezbediti adekvatnu kapitalizaciju bankarskog sistema u Srbiji.
Time se, uz jačanje odgovornosti vlasnika za poslovanje banaka, stvaraju dodatni preduslovi za smanjivanje rizika pojave slučajeva poput Agrobanke i štite se poreski obveznici, građani i privreda od mogućih posledica krize ili zloupotreba od strane nesavesnih pojedinaca.
U prethodnoj godini zabeležena su i neka pozitivna kretanja. Pre svega, inflacija je krajem 2011. godine bila 7 odsto, što je nešto više od gornje granice odstupanja od cilja, koja je za kraj decembra 2011. bila sešt odsto. To je za 3,3 odsto manje u odnosu na inflaciju u decembru 2010. godine.
Ovaj pozitivan trend se nastavio i u 2012. godini što pokazuje rekordno niska stopa od 2,7 odsto u aprilu.
Paralelno sa padom inflacije, NBS je u toku 2011. godine smanjivala i referentnu kamatnu stopu da bi na kraju godine ona iznosila 9,75 odsto, odnosno 1,75 odsto manje nego u decembru 2010. godine.
Uz navedene rezultate, relativna stabilnost kursa dinara koji je u 2011. godini ojačao u odnosu na evro za 0,8 odsto i porast štednje stanovništva za 6,6 odsto doprineli su daljoj izgradnji poverenja međunarodnih investitora prema Srbiji o čemu svedoči i poboljšanje kreditnog rejtinga zemlje sa BB- na BB od strane agencije "Standard end Poor's" u martu 2011. godine.
Ovi pokazatelji su obezbedili Srbiji bolje uslove i nižu cenu eventualnog spoljnog zaduživanja i pozitivno uticali na poverenje stranih investitora.
U preporukama za 2012. godinu posebno mesto zauzima jačanje stabilnosti finansijskog sistema.
U cilju zaštite od deviznog rizika, NBS će nastaviti politiku dinarizacije, odnosno, podsticanja veće upotrebe dinara kroz razvoj tržišta dinarskih hartija od vrednosti, stvaranje uslova za uvođenje novih dinarskih proizvoda i zaštite od deviznog rizika.
Potpisan memorandum o dinarizaciji između Vlade Srbije i NBS predstavlja dobru osnovu intenziviranja ovih napora zajedno sa Vladom i drugim državnim organima.
Posebna pažnja će se obratiti na sprovođenje novog Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, sa ciljem da se obezbedi transparentiji rad banaka i otklone eventualni propusti koji su predmet žalbi korisnika, a samim tim izgradi veće poverenje građana u bankarski i ukupni finansijski sektor naše zemlje, navedeno je u saopštenju NBS.
