Više od 660 miliona evra od privatizacije srpskih preduzeća na Kosovu i Metohiji, koju je sprovodila Unmikova Kosovska poverenička agencija, kasnije Kosovska agencija za privatizaciju, završilo je na računima švajcarskih banaka.
Prema podacima kojima raspolaže Kancelarija za KiM, sredstva od prodaje oko 660 preduzeća u kojima je radilo 60.000 ljudi pod kontrolom su Centralne banke Kosova, koja sa Kosovskom agencijom za privatizaciju ima zaključen ugovor o čuvanju povereničkih fondova za namirenje vlasnika i poverilaca prodatih preduzeća - ali pod uslovom da vlasnici i poverioci dokažu svoja prava.
Stoga se novac čuva na oročenim depozitima u švajcarskim bankama, kaže za Tanjug Igor Popović, rukovodilac grupe za pravna i imovinska pitanja u Kancelariji za KiM. Cilj Srbije je, kaže, da se i ta tema povraćaja imovine, kao i raspolaganja ovim novcem stavi na pregovarački sto u Briselu.
Priština, međutim, ne želi ni da razgovara o tome i tvrdi da je to unutrašnje pitanje Kosova.
- Prema podacima kojima raspolažemo, ukupna procena prihoda od protivpravne prodaje preduzeća tokom privatizacije iznosi 662 miliona evra, ostvarenih u 60 krugova privatizacije na KiM - kaže Popović.
Zamrznuti sredstva
Od tog novca 75 odsto je namenjeno za obeštećenje vlasnicima i poveriocima privatizovanih preduzeća, 20 odsto za zaposlene, a pet procenata je namenjeno za troškove same agencije.
Profesor Pravnog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici Duško Čelić kaže da još ima nade da se do ovog novca dođe, ali samo ako Srbija zvanično zatraži da se zamrznu sredstva od privatizacije koja su dobijali Unmik i prištinske vlasti. U prilog tome da postoji mogućnost da se dođe do sredstava je i stav Unmika da sadašnje kosovske vlasti nisu pravni sledbenici kosovske agencije za privatizaciju, koju je osnovao upravo Unmik.
Tužbe akcionara
- Sredstvima koje je Unmik ostvario ne mogu raspolagati vlasti na KiM - jasan je Čelić, pa savetuje i druge mere kako se može doći do dogovora o novcu.
Na primer, kaže, treba „ohrabriti“ deoničare i akcionare koji su ulagali na KiM da tuže prištinske vlasti pred sudovima na KiM, kao i da velike kompanije poput „Telekoma“ ili EPS izađu pred međunarodnu arbitražu.
- Mora da se alarmira i Savet Evrope i Evropska organizacija za bezbednost i saradnju, pa konačno i Unmik, koji je imao izvršnu vlast do 2008. u oblasti privatizacije - navodi Čelić i skreće pažnju da bi se time popravila pozicija Srbije u briselskim pregovorima.
Strategija
U SVETSKIM MEDIJIMA OBJAVITI TEKSTOVE
Čelić kaže da bi Srbija morala u svetskim medijima, posebno onim koji se bave ekonomijom, da objavi programske tekstove, u kojima bi naša država objasnila probleme oko privatizacije preduzeća na KiM. Time bi se, smatra, obeshrabrili potencijalni ulagači na KiM koji žele da nastave s privatizacijom srpskih preduzeća.
Kurir / Ekipa Kurira
Foto: Shutterstock, Tanjug
NE PROPUSTITE
