icon-checkicon-closeicon-commentsKurir_icon_fonts_template-38Kurir_icon_fonts_template-37icon-downicon-erroricon-galleryicon-homeicon-infoicon-logouticon-nexticon-passwordicon-plusicon-previcon-reacticon-searchicon-soc-fbicon-soc-gplusicon-soc-insicon-soc-mailicon-soc-rssicon-soc-twittericon-soc-vibericon-soc-wupicon-soc-ytKurir_icon_fonts_template-34Kurir_icon_fonts_template-33icon-totopicon-usericon_reactsoc-viber

Najnovije vesti

Espreso.rs


Adria media

SRBIJA BI EVRO MOGLA DA UVEDE ZA 9 GODINA: Ali da li smo spremni za to?
Foto: Profimedia

zamena valute

SRBIJA BI EVRO MOGLA DA UVEDE ZA 9 GODINA: Ali da li smo spremni za to?

Biznis

Procedura zamene domaće valute evropskom duga i komplikovana pa se na takav korak nije odlučilo devet od 28 članica Unije.

 

Izrada pregovaračkog Poglavlja 17 - Monetarna i ekonomska politika, čiji se jedan deo odnosi na mogućnost da buduća članica EU uvede evro je završena, i pre dve nedelje je poslata Evropskoj komisiji na razmatranje.

Stručnjaci Narodne banke Srbije kažu da se u najskorijem roku očekuje otvaranje ovog poglavlja jer, ocenjuju, Srbija je u gotovo svim oblastima ekonomske i monetarne politike zemlje, domaće zakonodavstvo prilagodila zahtevima EU.

 

"Izrada Poglavlja 17 je pri kraju što se tiče svega što je Srbija u stanju da uradi. Usvojena pregovaračka pozicija je predata EU i u najskorije vreme očekujemo otvaranje ovog poglavlja", kaže savetnik u NBS za devizne operacije i finansijska tržišta Branislav Zoroja.

 

U Nacrtu strategije za prijem Srbije u EU, Evropska komisija predviđa da bi Srbija mogla da postane članica EU do 2025. godine, ali da prethodno treba da zatvori sva otvorena poglavlja do 2023. godine što bi značilo da pre 2027. godine nije moguće da evro postane zvanična valuta u našoj zemlji.

 

Srbija ima spremno pet poglavlja za otvaranje, a kada je reč o Poglavlju 17 i njegovom delu koji se odnosu na usklađivanje monetarne politike Srbije sa EU i prilagođavanju zemllje na uvođenje evra, prema oceni Zoroje, već sada ispunjavamo najvažnije uslove za "uvoz evra".

 

"Od zemalja članica EU se očekuje da usvoje evro, to nije lak put, ali prešla ga je do sada većina zemlja. Dve godine je minimum koji je potreban zemlji nakon pristupanja EU da usvoji evro", kaže Zoroja.

Taj cilj je nakon ulaska u EU uspela da ostvari samo Slovenija, dok većina zemalja koje su dugogodišnje članice EU kao što su Češka, Poljska ili Mađarska, godinama čuvaju sopstvenu valutu.

 

"To je zato što smatraju da u ovom trenutku njihove privrede nisu dovoljno konkurentne za integraciju na EU tržište i zato što verovatno smatraju da bi im usvajanje evra donelo više štete nego koristi", kaže Zoroja.

Podseća da je pored svih uslova koji moraju da se ispune, potrebno i da države EU odobre novog člana koji bi koristio evro, a praksa je takođe i da se u zemlji održi referendum po tom pitanju.

 

Deo Poglavlja 17 koji se odnosi na Centralnu banku zahteva da domaće zakonodavstvo poštuje tri glavna principa, nezavisnost Centralne banke, zabranu direktnog finansiranja javnog sektora i zabranu privilegovanog pristupa javnog sektora finansijskim institucijama države.

"Kada je reč o ova druga dva prncipa, Srbija ih u najvećem delu poštuje i usaglašeni smo sa zahtevima EU, s tim što je potrebno izmeniti definiciju javnog sektora kako bi bila ista kao ona koje se podrazumeva u EU", poruka je Zoroje.

foto: Profimedia

Zakon o centralnoj banci je potrebno dodatno usaglasiti sa odredbama koje zahteva statut Evropske centralne banke, kaže on, u delu koji se odnosi na to da Narodna banka Srbije bude deo monetarne politike Evropske centralne banke i pripremi se za usvajanje evra kada za to dođe vreme.

Takođe, kaže, fiskalni deficit ne sme da bude veći od 3 procenta BDP-a.

"I po ovom kriterijumu Srbija izuzetno stoji jer imamo suficit u budžetu", kaže Zoroja.

 

Potrebno je da inflacija u zemlji bude niska i stabilna, odnosno, da bude manja od nivoa inflacije u tri zemlje sa najnižom inflacijom u EU, a koji je uvećan za jedan i po procentni poen.

 

"Sa inflacijom u Srbiji, koja iznosi 1,4 posto međugodišnje, što se ovog kriterijuma tiče, među najbolje smo ocenjenim zemljama".

Još jedan od uslova koji je prema rečima Zoroje ispunjen je i da javni dug države bude ispod 60 procenata BDP-a. Pravila nalažu i da kamatna stopa na desetogodišnje obveznice bude niža od iste takve kamatne stope u tri zemlje sa najnižom inflacijom.

 

"Pre dve godine nismo ni imali desetogodišnje obveznice, a danas ne samo da imamo, nego je to jedna od najatraktivnijih hartija za investitore na tržištu. I ovde se u tom ekonomskom kriterijumu krećemo vrlo dobro", smatra Zoroja.

Međutim, uvođenje evra je "na dugom štapu" jer su potrebne godine dugoročne ekonomske ali i političke stabilnosti zemlje kako bi EU uopšte i započela razgovore sa državom za prijem u "evro klub".

 

(Kurir.rs/B92/Tanjug/Foto: Profimedia)

 

NOVO! Od sada možete da komentarišete i na Kurir Viberu!
Pridružite nam se, podelite svoje mišljenje!

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...

Facebook Registracija

Popunite ostala polja kako bi zavrsili registraciju

Prijavi se

ili

Registracija

Promeni lozinku

Upišite email i mi ćemo vam poslati poruku sa linkom za promenu lozinke.

Unesite novo korisničko ime i lozinku

Aktivacioni mail

Upišite email adresu na koju želite da vam se pošalje aktivacioni email.

Promena lozinke

Uspešno ste promenili lozinku.


Promena lozinke

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za promenu lozinke. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka na nalazu u inboxu proverite nepoželjne poruke (spam).


Aktivacija profila

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za aktivaciju Vašeg profila. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka ne nalazu u inboksu, proverite "nepoželjne poruke" (spam).


Aktivacija profila

Vaš profil je uspesno aktiviran. Hvala što ste se registrovali.