icon-checkicon-closeicon-commentsKurir_icon_fonts_template-38Kurir_icon_fonts_template-37icon-downicon-erroricon-galleryicon-homeicon-infoicon-logouticon-nexticon-passwordicon-plusicon-previcon-reacticon-searchicon-soc-fbicon-soc-gplusicon-soc-insicon-soc-mailicon-soc-rssicon-soc-twittericon-soc-vibericon-soc-wupicon-soc-ytKurir_icon_fonts_template-34Kurir_icon_fonts_template-33icon-totopicon-usericon_reactsoc-viber

Najnovije vesti

Espreso.rs


Adria media

Jorgovanka Tabaković: Srbija ima političku i finansijsku stabilnost, očekujem jače poverenje investitora
Foto: Ekspres.net/Nemanja Jovanović

Guvernerka NBS o kursu dinara i aranžmanu sa MMF-om

Jorgovanka Tabaković: Srbija ima političku i finansijsku stabilnost, očekujem jače poverenje investitora

Biznis

Na­ša zemlja je prethodnih nekoliko godina uspela da znatno poboljša stanje ekonomije - inflacija je niska, očuvana je stabilnost finansijskog sistema, sprovedena uspešna fiskalna konsolidacija, pove­ćan je kreditni rejting, znatno smanjena premija rizika, a uspešno je završen i aran­žman sa MMF-om, rekla je Jorgovanka Tabaković 

O rezultatima rada NBS sa mnom na čelu treba da govore oni za čiji rad su značajni niska i stabilna inflacija, relativna stabilnost kursa, stabilnost finansijskog sistema koje smo uspeli da uspostavimo i očuvamo

 

I predsednik Srbije i šef stranke me odlično poznaju. Znaju za moju upornost i tvrdoglavost. Spremna sam da sučeljavam argumente, ali ne i da pristajem na pritiske i ucene. Ponavljam, nisam neko ko pristaje da svoje uverenje i stručnost stavi u drugi plan da bi ostao na funkciji, izjavila je Jorgovanka Tabaković u svom prvom intervjuu nakon izbora za guvernera Narodne banke Srbije, i prema oceni bankara i svojih partijskih kolega održala reč do isteka svog šestogodišnjeg mandata.

 

Za guvernera je izabrana 6. avgusta 2012. godine, simbolično na Dan rudara Srbije, i rudarski nastavila da sprovodi kredibilnu monetarnu politiku i sačuvala kredibilitet Narodne banke Srbije kao nezavisne i samostalne institucije. Nije primala naloge za rad od Skupštine Srbije, nije dozvolila ucene političara i tajkuna. I najvažnije – nije dozvolila štampanje novca, a inflacija je spuštena s dvocifrenih nivoa na nivo uporediv sa evropskim zemljama.

 

Za dva meseca Jorgovanki Tabaković ističe prvi mandat na čelu NBS, i nema sumnje da će i u narednih šest godina ostati na toj poziciji.

 

Tabakovićeva govori o kursu dinara, aranžmanu sa MMF-om, stambenim kreditima, „kiparskim parama“, stranim investicijama, inflaciji, o tome koliko su strane banke iznele deviza iz Srbije…

 

Nedavno je agencija Blumberg pohvalila srpski dinar kao drugu najbolju valutu sveta. Šta to konkretno znači?

 

– Ova vest stigla je kao još jedna potvrda da je monetarna politika koju smo vodili u poslednjih skoro šest godina bila u najboljem interesu građana i privrede. O tome ilustrativno svedoči činjenica da sam 2012, kad sam do­šla na mesto guvernera, dinar zatekla kao četvrtu najgoru valutu.

 

Ako me pitate šta ova pohvala konkretno znači, to znači da je na­ša zemlja u prethodnih nekoliko godina uspela da znatno poboljša stanje ekonomije: inflacija je niska, očuvana je stabilnost finansijskog sistema, sprovedena uspešna fiskalna konsolidacija, pove­ćan je kreditni rejting, znatno smanjena premija rizika, a uspešno je završen i aran­žman sa MMF-om.

 

Svi ovi rezultati doprineli su tome da Srbija postane zemlja privla­čna za investitore i da to bude jedan od osnovnih faktora koji su uslovili jačanje naše valute i njen plasman u sam vrh najboljih.

 

Kakva su Vaša očekivanja u pogledu kretanja kursa dinara u narednom periodu?

– Očekujem da će povoljna makroekonomska situacija u zemlji i dalje doprinositi stabilnim kretanjima na deviznom tržištu. Ta kretanja su pod uticajem velikog broja faktora iz domaćeg i međunarodnog okruženja čije efekte je veoma teško predvideti.

 

Ipak, očekujem da se pojačano poverenje investitora za dugoročno ulaganje u na­šu zemlju nastavi jer imamo obezbeđenu političku i finansijsku stabilnost, inflaciju na niskom i stabilnom nivou, znatno smanjenje problematičnih kredita, uspešnu fiskalnu konsolidaciju i smanjenje javnog duga. Međunarodno okruženje uvek može biti izvor rizika.

 

Međutim, upravo znatno poboljšani makroekonomski pokazatelji Srbije u prethodnom periodu pove­ćavaju otpornost naše ekonomije na spoljne šokove.

 

Da li sadašnji kurs smanjuje izvoz i zaposlenost? Mnogi izvoznici smatraju da su rast izvoza i veći devizni priliv jedini trajni izvori koji garantuju stabilizaciju kursa dinara.

 

– Na takve tvrdnje jedini mogući odgovor je sledeći: uticaj realnog kursa na izvoz i uvoz Srbije ne bi opravdao vođenje politike kursa sa ciljem poboljšanja spoljnotrgovinskog bilansa. I sama činjenica da brojni izvozni proizvodi u sebi sadrže visoku uvoznu komponentu govori u prilog relativno malog uticaja kursa na cenovnu konkurentnost na međunarodnom tržištu.

 

Konkurentnost treba graditi pre svega na racionalizaciji troškova i pove­ćanju produktivnosti. Svedoci smo i da izvoz beleži dvocifrene stope rasta i u prošloj godini, a na njegovu održivost ukazuju pojačana proizvodna i geografska raznovrsnost, pa nikako ne bih mogla da se složim da sadašnji kurs smanjuje izvoz i zaposlenost.

 

Već petu godinu zaredom inflacija u Srbiji je niska i stabilna. Međutim, malo je nelogično da je kurs evra pao na 117,5 dinara, a da cene ipak rastu ili da stoje u mestu.

– Mi očekujemo da će i do kraja godine, ali i u naredne dve godine, inflacija u Srbiji ostati niska i stabilna. Pritom očekujemo da se do kraja ove godine inflacija kreće u granicama cilja od 1,5 do 4,5 odsto, i bliže njegovoj donjoj granici.

 

Fenomen o kojem govorite – da se kretanje kursa odražava na cene samo kada one rastu ima veze s trgovačkim maržama i ne dešava se samo u našoj zemlji.

 

NBS nastoji da, iako nije nadležna za taj problem, samim ukazivanjem na njega pomogne u njegovom rešavanju. Ono za šta jesmo nadležni jeste da inflaciju i dalje održavamo niskom i stabilnom, i tako ne dozvolimo ugrožavanje kupovne moći i standarda naših građana.

 

Koliki priliv stranih direktnih investicija očekujete u ovoj godini?

– Za ovu godinu mi smo projektovali neto priliv stranih direktnih investicija od oko 2,6 milijardi evra, i čak i pri tako obazrivoj prognozi to će premašiti iznos koji smo imali u prošloj godini.

 

Ako posmatramo prvo tromesečje, neto priliv SDI bio je oko 570 miliona evra, što znači da smo imali rast od oko dva odsto. Bilo bi dobro reći da je uticaj koje su SDI imale na ekonomski i spoljnotrgovinski aktivnost očigledan, pošto su upravo oblasti koje su zabeležile najveći priliv dale i najveći doprinos rastu srpskog izvoza: auto-industrija, farmaceutska i hemijska industrija, proizvodnja tekstila i osnovnih metala.

 

Kakva su Vaša očekivanja u vezi sa kretanjem kamata na kredite i rastom kreditne aktivnosti?

– Pad kamatnih stopa na kredite u dinarima u proteklom periodu bio je pre svega rezultat ublažavanja monetarne politike NBS, a postoje uslovi da se takav trend i nastavi. Napomenuću samo da je kamata na novoodobrene dinarske kredite u martu bila 9,2 odsto i niža je za 9,8 procentnih poena u odnosu na septembar 2013, kada je i započet pad kamata.

 

Kada je reč o kreditima u evrima, kamatne stope su niže za 4,1 procentni poen. Osim ublažavanja monetarne politike, padu kamatnih stopa, i u slučaju dinarskih i u slučaju kredita u evrima, doprinela je i pojačana konkurencija između banaka.

 

Ekonomski ambijent u zemlji povoljan je za dalji rast kreditne aktivnosti, posebno imajući u vidu da je obim zaduženosti privrede i stanovništva u Srbiji i dalje ispod proseka regiona. Rast kreditne aktivnosti nastavljen je i u 2018. i ubrzan je na 7,5 odsto, a očekujemo da će se nastaviti i u narednom periodu.

 

Da li ostajete pri projekciji od 3,5 odsto privrednog rasta i na osnovu čega očekujete rast?

– Privredni rast od 4,5 odsto u prvom tromesečju ove godine nadmašio je na­ šu projekciju, ali mi za sada nismo menjali našu projekciju rasta BDP-a od 3,5 odsto.

 

Postoje izgledi da bi rast mogao da bude i viši, na šta ukazuje izuzetno visok rast građevinarstva i uvoza opreme. Za sigurnije prognoze trebalo bi sačekati pouzdanije procene ovogodišnje poljoprivredne sezone, kao i projekcije ekonomskih kretanja u evrozoni. Do tada mi ostajemo konzervativni, uz ocenu da su kretanja izuzetno povoljna i da će ove godine biti zabeležen najviši rast u poslednjoj deceniji, kao i da su prisutni rizici naviše u pogledu stope rasta u ovoj godini.

 

Koliko u ovom trenutku iznose problematični krediti u bankarskom sektoru? Znamo da su u padu, a da li će taj trend biti nastavljen?

– Prostor za njihov dalji pad svakako postoji, i mi to i očekujemo. Tome će doprinositi dalji oporavak kreditne aktivnosti, niske kamatne stope u zoni evra, konkurencija između banaka, očekivano ubrzanje domaće ekonomske aktivnosti i oporavak tržišta rada, ali i nastavak aktivnosti banaka na čišćenju bilansa i dalje smanjenje iznosa problematič­ nih kredita (NPL).

 

Podsetila bih da je za nešto više od dve i po godine, otkako je usvojena Strategija za rešavanje problematičnih kredita, iznos NPL zahvaljuju­ ći aktivnostima NBS i Vlade više nego prepolovljen, a učešće ovih kredita u ukupnim kreditima je sniženo za 13,2 procentna poena, na 9,2 odsto u martu, što je ispod pretkriznog nivoa.

foto: Shutterstock/Ilustracija

Zašto su dinarski stambeni krediti i dalje skupi? Da li komercijalne banke ne veruju u opstanak stabilnog kursa dinara?

– Ja bih rekla da su činjenicom da su još 2016. godine u svoju ponudu stambenih kredita uvrstile dugoro­ čne dinarske kredite, banke upravo pokazale da veruju u stabilnost i predvidivost politike koju vodimo, a time svakako i u relativnu stabilnost kursa dinara.

 

Već dve godine banke nude i odobravaju dinarske stambene kredite po kamatnoj stopi ispod pet odsto, a pod tim uslovima do pre nekoliko godina bili su odobravani stambeni krediti u evrima.

 

Svojevremeno je bivši guverner i ministar finansija Mlađan Dinkić obilazio Kipar u potrazi za nestalim milijardama iz vremena režima Slobodana Miloševića. Da li se sada, posle 18 godina, zna nešto o sudbini tog novca?

– Ponekad deluje kao da svi čine sve da se o sudbini tog novca zna sve manje. Mnogi misle da znaju sve. Sigurno je jedino da nema savršene pljačke.

 

Mnogo je avionskih karata kupljeno, mnogo je putnika išlo za Kipar, što s nalogom nadležnih, što samoinicijativno, a da li će taj Gordijev čvor jednog dana biti razvezan i nešto od tog novca stići u budžet, pitanje je. NBS čini sve da deo za koji je direktno nadležna povrati, ali to je samo deo onoga što se kolokvijalno naziva „kiparske pare“.

 

Koliko iznose devizne rezerve NBS?

– Devizne rezerve kao važan činilac ekonomske odbrane svake zemlje u proteklih pet i po godina su ne samo sačuvane već i uvećane, i to u vrlo turbulentnim međunarodnim okolnostima, koje su podrazumevale i Bregzit, grč- ku krizu, promene cena sirovina i energenata, nepredvidivo izlaženje stranaca iz domaćih hartija od vrednosti, nepovoljne vremenske uslove u samoj zemlji…

 

Prema našim poslednjim podacima, devizne rezerve NBS su na kraju aprila iznosile 10,4 milijarde evra, i u tom mesecu porasle su za 194,4 miliona evra. Pritom najveće povećanje bilo je zahvaljujući intervencijama NBS na domaćem deviznom tržištu.

 

(Velimir Perović/Ekspres.net

foto: Ekspres.net/Nemanja Jovanović)

 

 

 

NOVO! Od sada možete da komentarišete i na Kurir Viberu!
Pridružite nam se, podelite svoje mišljenje!

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...

Facebook Registracija

Popunite ostala polja kako bi zavrsili registraciju

Prijavi se

ili

Registracija

Promeni lozinku

Upišite email i mi ćemo vam poslati poruku sa linkom za promenu lozinke.

Unesite novo korisničko ime i lozinku

Aktivacioni mail

Upišite email adresu na koju želite da vam se pošalje aktivacioni email.

Promena lozinke

Uspešno ste promenili lozinku.


Promena lozinke

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za promenu lozinke. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka na nalazu u inboxu proverite nepoželjne poruke (spam).


Aktivacija profila

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za aktivaciju Vašeg profila. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka ne nalazu u inboksu, proverite "nepoželjne poruke" (spam).


Aktivacija profila

Vaš profil je uspesno aktiviran. Hvala što ste se registrovali.