icon-checkicon-closeicon-commentsKurir_icon_fonts_template-38Kurir_icon_fonts_template-37icon-downicon-erroricon-galleryicon-homeicon-infoicon-logouticon-nexticon-passwordicon-plusicon-previcon-reacticon-searchicon-soc-fbicon-soc-gplusicon-soc-insicon-soc-mailicon-soc-rssicon-soc-twittericon-soc-vibericon-soc-wupicon-soc-ytKurir_icon_fonts_template-34Kurir_icon_fonts_template-33icon-totopicon-usericon_reactsoc-viber

Najnovije vesti

Espreso.rs


Adria media

EVO KAKO SU NAJVEĆI SRPSKI BIZNISMENI ZARADILI SVOJ PRVI MILION: Na pravom mestu u pravo vreme
Foto: Profimedia

uspeh

EVO KAKO SU NAJVEĆI SRPSKI BIZNISMENI ZARADILI SVOJ PRVI MILION: Na pravom mestu u pravo vreme

Biznis

Većina biznismena tvrdi da prvi značajniji novac nisu zaradili u poslovima s državom, nego zahvaljujući okolnostima i dobrim procenama koje su imali.

 

Neki, međutim, smatraju da bi država trebalo da obrati veću pažnju na privatni biznis i da mere koje ona preduzima treba da budu podsticajne. Svi se slažu u jednom - u društvu postoji neopravdani animozitet prema bogatim ljudima.
 

foto: Fonet Nenad Đorđević

Miroljub Aleksić je danas vlasnik konditorske fabrike "Pionir" i još nekoliko uspešnih fabrika u Srbiji, kao i lanca hotela. Kako se navodi u knjizi Miše Brkića "Biznis klasa", Aleksić je svoj "prvi milion" zaradio 1990. godine trgovinom hartijama od vrednosti i otkupom klirinških dugova bivšeg Sovjetskog Saveza. On objašnjava da je to bilo trgovanje menicama, eskontovanje i indosiranje, "u milionskim ciframa i na teritoriji bivše SFRJ".

Aleksić je, kako kaže, otkupljivao menice od pojedinih makedonskih firmi po jednoj eskontnoj stopi, a onda te iste menice prodavao i indosirao Slovencima po drugoj stopi. Posle naplate od Slovenaca, ističe Aleksić, ostaje značajna razlika.

On je otkupljivao i eskontovao klinška potraživanja, recimo, "Petrohemije" i vranjskog "Zavarivača" i zatim čekao naplatu od strane NBS posle kliringa. "Te 1990. godine sam na finansijskim poslovima na teritoriji cele Jugoslavije, imao profit oko četiri miliona maraka...", ističe Aleksić.

Miroljub Aleksić zapošljava 2.750 ljudi u "Pioniru", "Tipoplastici", "Kobeksu", "Jugotehni", "Našem stanu", "Hisaru", "Autoprometu", "Alfa plamu" i "Forestu". Vlasnik je i hotela "Izvor" u Aranđelovcu, "Master" u Novom Sadu, "Park" u Vnjačkoj Banji i "Sloboda" u Šapcu.
 

foto: Marina Lopičić

Miodrag Kostić je pre tri decenije osnovao prvo privatno preduzeće u Vojvodini. Danas "MK grupa" zapošljava 8.000 ljudi i ostvaruje godišnji prihod od 800 miliona evra. Svoj "prvi milion" počeo je da zarađuje nabavkom i ugradnjom rezervnih delova za energetske blokove. Krenuo je sa popravkom kotla za grejanje u bolnici u Prizrenu.

Kostić se potom usredsredio na proizvodnju kukuruznih pahuljica, poslu koji mu je donosio zaradu od 2.400 maraka dnevno. Njegov prvi susret sa državom okončao se tako što je, kako kaže, morao da obustavi proizvodnju, proda sve mašine i preseli se iz Vrbas u Novi Sad.

Nakon promene društvene klime, naročito u periodu Ante Markovića, Miodrag Kostić ponovo kreće u biznis i već 1995. godine "MK Komerc" je imao ukupan prihod od 115 miliona maraka i bio jedan od respektabilnijih firmi u SR Jugoslaviji.

Kostić je, za razliku od većine poslovnih ljudi predstavljenih u knjizi "Biznis klasa" novinara Miše Brkića, u jednom trenutku uplivao u političke vode i od 1996. pa sve do 2000. godine bio direktor Demokratske stranke, što se odrazilo nepovoljno na poslovanje njegov kompanije ali on je smatrao da tadašnji sistem mora da se menja.
 

foto: Marina Lopičić

Nakon demokratskih promena, Miodrag Kostić kupuje tri šećerane i postaje "srpski kralj šećera". Ovu poslovnu transakciju pratilo je mnogo kontroverzi. Prodaju šećera na tržište Evorpske unije je kontrolisao i Evropski biro za borbu protiv prevara (OLAF) ali nije pronadjen nijedan dokaz da se Kostićeva firma bavila "prepakivanjem" šećera.

Ulogu države Miodrag Kostić posmatra pre svega iz ugla poljoprivrede, koja je osnovna delatnost "MK Grupe". "Mi i naša konkurencija iz Hrvatske prodajemo šećer istim kupcima iz Evropske unije. Niko ne pita koliko nam prodaju otežava to što Hrvatska daje iz državne kase subvencije od 10 evra po toni repe", ističe Kostić i objašnjava da bi u Srbiji, u slučaju da država subvencioniše setvu repe sa 250 evra po hektaru, mogla da od 55.000 hektara zasađenih repom dođe čak do 150.000 hektara.

Vlasnik "MK Grupe" tvrdi da pripada onom krugu srpskih biznismena koji nikada nisu imali poslovne aranžmane s državom i njenim institucijama, ni "privilegije i od države i političara. Smeta mu nerazumevanje političara i sklonost javnosti da olako koristi pogrdan pojam "tajkun" za poslovne ljude.

"Šira javnost bi trebala da ima u vidu i da "MK Grupa" plaća 100 miliona evra poreza godišnje. Ima ljudi koji uopšte ne razumeju o čemu pričam ali vole da pročitaju da je neki uspešan biznismen 'lopov'. Jedino taj jezik razumeju", kaže vlasnik "MK Grupe" Miodrag Kostić u knjizi "Biznis klasa" novinara Miše Brkića.
 

foto: Marina Lopičić

Miroslav Mišković, vlasnik "Delte" kaže da je "najmanji problem za Srbiju taj prvi milion bilo kako zarađen ako ta firma danas živi". Nakon početka u kruševačkoj "Župi" i devetomesečnog angažmana na mestu potpredsednika Vlade Srbije i odbijanja da bude direktor JAT-a, Mišković je 1991. godine, zajedno sa Milanom Spasojevićem, osnovao firmu "Delta 2M".

Prema Miškovićevim rečima, "Delta" je prvi milion zaradila na izvozu drveta iz Bosne. Ovaj posao je kreditiran, kako se navodi u knizi, zajmom dobijenim "na bazi imena i prezimena Miroslav Mišković", od Tršćanske banke od milion evra, sa sedam odsto godišnje kamate. "Te pare smo replasirali u Srbiji sa 15 odsto mesečne kamate. Kad je posao završen, banci smo platili kamatu. Došlo je vreme za naplatu kredita, a nama je ostalo 30-40 odsto dobiti na ime kursnih razlika. Iz zarade od tog posla kupili smo drvo u Bosni, počeli da ga izvozimo i zarađujemo. Za četiri-pet meseci zaradili smo milion maraka", objašjava Mišković.

"Delta" doživaljava najveću ekspanziju, kako se navodi u knjizi, posle 2.000. godine. Mišković govori o godišnjem rastu od 300 odsto, koncentriše se na "grinfild" investicije. Kupuje firme planski da bi, kako ističe, zaokružio svoju biznis imperiju. On smatra uslove poslovanja i ambijent veoma važnim i da je bitno da se znaju "pravila igre", odnosno cena usluge bez obzira da li se radi o državnoj ili privatnoj instituciji.

"Da se razumemo, ne tražim pomoć od države. Nikada od države ni jedan dinar nisam tražio ni dobio. Nikada, nikada, nikada. I to ću stalno da ponavljam. Od osnivanja 'Delte' uveo sam obavezujuće pravilo, za koje znaju svi moji saradnici, da ne radim s državom i državnim preduzećima baš zato da niko ne može da kaže da sam se tako obogatio i da me optuži za korupciju", kaže Mišković.

Kompanija "Delta" bila je na prvom mestu najvećih kompanija u Srbiji (2008-2010. godine) i peta u regionu Alpe Adria. Njena vrednost procenjena je na tri milijarde evra, a magazin Forbs je 2008. godine stavio Miškovića na čelo liste najbogatiji ljudi s prostora jugoistočne Evrope, navodi se u knjizi "Biznis klasa".

Miroslav Mišković je uhapšen 12 decembra 2012. godine. On je optužen za mahinacije sa putarskim preduzećima i za podstrekivanje sina Marka Miškovića na utaju 320 miliona dinara. Po prvoj optužnici je oslobođen, a drugi sudski proces je u toku.
 

foto: Dado Đilas

Bogoljub Karić, predsednik BK grupe, kaže da njegovu kompaniju "svi vezuju za Slobu Miloševića, a mi smo kod njega imali najveći problem."

"On je bio neviđeno sujetan. Verovao sam da će vlasti odmah posle sankcija i demokratskih promena krenuti u uspešnu reformu Srbije. Jesam, časna reč. Nisam očekivao da će se, posle 2000. godine nastaviti Slobina politika zavisti i ljubomore. Naša njaveća muka je što nismo imali na vlasti dorasle političare", smatra Karić.

U knjizi "Biznis klasa" on navodi da nije nikakav "Miloševićev tajkun" već da je bio i ostao, pre i posle 2.000. godine "privatni preduzetnik". Sa državom je, tvrdi, imao mnogo problema. Milošević mu je, kakao navodi, ugasio BK televiziju jer je 1996. godine to "bila jedina TV stanica koja je istinito pratila demonstracije opozicije".

Deset godina kasnije, prema rečima Bogoljuba Karića, vlast je pokrenula akciju likvidacije njegovih kompanija, između ostalog i "Mobtela". "Te kompanije danas vrede 300 miliona evra. Na tom 'groblju' ja bih za par godina podigao biznis od pet milijardi evra. Ako mi država ne vrati, onda će mi vratiti Evropska unija. Ali, onda će država morati da mi plati tri milijarde evra", kaže on.

Bogoljub Karić smatra da "nema uspešne države bez jake poslovne elite" i da "država koja nema snažnu poslovnu elitu i u kojoj nema jake veze biznisa i politike nema sreće".

 

(Kurir.rs/Beta)

 

 

NOVO! Od sada možete da komentarišete i na Kurir Viberu!
Pridružite nam se, podelite svoje mišljenje!

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...

Facebook Registracija

Popunite ostala polja kako bi zavrsili registraciju

Prijavi se

ili

Registracija

Promeni lozinku

Upišite email i mi ćemo vam poslati poruku sa linkom za promenu lozinke.

Unesite novo korisničko ime i lozinku

Aktivacioni mail

Upišite email adresu na koju želite da vam se pošalje aktivacioni email.

Promena lozinke

Uspešno ste promenili lozinku.


Promena lozinke

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za promenu lozinke. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka na nalazu u inboxu proverite nepoželjne poruke (spam).


Aktivacija profila

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za aktivaciju Vašeg profila. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka ne nalazu u inboksu, proverite "nepoželjne poruke" (spam).


Aktivacija profila

Vaš profil je uspesno aktiviran. Hvala što ste se registrovali.