EVO KAKO ISKORENITI NEZAPOSLENOST NA LOKALU: U opštini koja sluša glas privrede rastu plate i standard građana

Da bi jedan domaći ili strani investitor odlučio da započne biznis u nekoj opštini u Srbiji, izgradi fabriku i zaposli lokalno stanovništvo, ta lokalna samouprava bi morala da mu obezbedi svu potrebnu komunalnu infrastrukturu, puteve i građevinske dozvole, ali i da u svakom trenutku zna koji problemi muče privrednike i da ih u najkraćem roku rešava.

Ovoga u Srbiji nije svesna polovina od 115 lokalnih samouprava koje su učestvovale u istraživanju Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) o kapacitetu za lokalni ekonomski razvoj u Srbiji, koje je sprovedeno početkom 2018. godine.

Naime, istraživanje je pokazalo da tek svaku drugu opštinu zanima s kojim problemima se susreće privreda na njenoj teritoriji jer svega polovina ima privredni savet koji predstavlja svojevrsnu "ispovedaonicu" privrednika lokalnim vlastima. Ukoliko lokalne samouprave ne osluškuju potrebe privrede, daleko su manje šanse da će unaprediti uslove poslovanja u svojoj sredini, privući nova ulaganja i obezbediti nova radna mesta.

Piskaraju umesto da rešavaju probleme

Ivana Bogosavljević Čikić, projektni menadžer iz NALED, ističe da je dobro što 84 odsto opština ima strategiju održivog razvoja kao krovni dokument i što se sve češće konsultuju s privedom prilikom njenog donošenja, ali da je loše to što se kancelarije za lokalni ekonomski razvoj (LER) više bave pisanjem projekata nego konkretnim potrebama privrede. - Privredni savet bi trebalo da čine privrednici sa lokala i preko njega da utiču na odluke gradonačelnika, da se konsultuju s njima o svim bitnim stvarima za privedu. Kancelariju za LER ima 80 odsto lokalnih samouprava, ali se one na prvom mestu bave pisanjem projekata, dok im je saradnja sa investitorima koji dolaze i postojećom privredom tek na drugom mestu - kaže Ivana Bogosavljević.

Istraživanje NALED je pokazalo da 47 odsto opština ne raspolaže podacima o potrebama privrede za određenim stručnim profilima radne snage, kao i da 66 procenata lokalnih samouprava ne zanima da li je privreda zadovoljna njihovim radom.

Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku ističe da je u Srbiji složena birokratija često kamen spoticanja za privrednike. - Sve zemlje u Evropi i regionu koje imaju razvijenu privredu imaju i viši standard. Opština koja nema razvijenu privredu ili poljoprivredu suočena je sa odseljavanjem stanovništva. Lokalne samouprave u Srbiji koje najviše izlaze u susret potrebama privrede, poput Stare Pazove i Inđije, ne samo što nemaju probleme sa zapošljavanjem ljudi već zapošljavaju ljude i iz okolnih opština. Pravi pokazatelj komunikacije opštine i privrede jeste to koliko kompanija radi na njenoj teritoriji, koliko se povećava plasman i izvoz, kolika je zaposlenost - kaže Rajić i naglašava da su parafiskalni nameti, problemi sa birokratijom u lokalnim samoupravama i pronalaženje kadrova tri top problema s kojima se suočavaju privrednici u Srbiji.

Nema odluka bez amina privrede

Ima opština, poput Šapca, Pančeva, Stare Pazove, Leskovca i Užica, koje su shvatile da kvalitet života njenih građana zavisi od razvijenosti lokalne privrede, pa se trude da što više osluškuju šta privredi treba.

Bojan Tojaga, šef odeljenja za društvene delatnosti i lokalni razvoj u Leskovcu, kaže da se u tom gradu nijedna važna odluka ne donosi dok ne prođe proveru privrednog saveta. - Plan infrastrukturnog razvoja, plan kapitalnih investicija, program razvoja grada ne mogu doći pred Gradsko veće na usvajanje a da prethodno nisu dobili saglasnost privrednog saveta, čiju trećinu čine uspešni privrednici. Poštujemo zahteve privrede i svaki strateški dokument prolazi kroz filter privrednog saveta, koji daje sugestije s kojima se ide dalje na gradsko veće i u Skupštinu grada na usvajanje - kaže Tojaga i dodaje da je upravo zahvaljujući otvorenošću lokalne administracije prema investitorima i kvalitetno servisiranje privrednika dovelo do smanjenja nezaposlenih za 5.000 u poslednjih šest godina.

Više investitora, veće zarade

Da privrednici Leskovca i te kako utiču na odluke lokalne samouprave koje se njih tiču, potvrđuje i Dragan Stojiljković, predsednik privrednog saveta u tom gradu. - Našim predlozima poprilično utičemo na odluke Skupštine grada Leskovca. Tako stvaramo mogućnost da imamo industrijske zone i lokacije koje mogu brzo da budu privedene nameni za obavljanje određene delatnosti. Najvažnije je što lokalna samouprava odvoji maksimalno vreme da sasluša i pokuša da reši zahteve investitora kako bi on mogao uspešno da realizuje svoju poslovnu ideju. Od kraja prošle godine sve što je potrebno investitoru završava se na jednom mestu, a od prvog razgovora do dobijanja svih potrebnih dozvola prođe najviše 20 dana. Ako se čuje neka primedba privrednika, ona se u roku od dva dana rešava, da ne bi pukao loš glas. Zbog svega toga nezaposlenost se drastično smanjuje, a zbog rasta konkurencije među investitorima rastu i zarade zaposlenih - kaže Stojiljković i ističe da Privredni savet Leskovca svake godine razmatra predlog o lokalnim naknadama i daje svoje sugestije, koje uglavnom budu prihvaćene.

Kvalitetne usluge ključne za privredni ambijent

Jelena Mihajlović Tanasijević iz Stalne konferencije gradova i opština (SKGO) ističe da efikasne i kvalitetne komunalne i administrativne usluge prema privredi imaju ključni uticaj na privredni ambijent. - U protekloj deceniji dosta se toga promenilo, osnovane su kancelarije za lokalni ekonomski razvoj kao podrška privredi, izgrađene industrijske zone i biznis inkubatori. Prioritet lokalnih samouprava je u najvećoj meri bio privlačenje stranih investicija, a manje podrška privredi koja već postoji. U poslednje vreme gradovi i opštine se više okreću merama kojima podstiču lokalnu privredu - ističe Mihajlović Tanasijević i dodaje da osnivanjem privrednih saveta sve više gradova i opština daje priliku privredi da se izjasni o odlukama koje se donose na lokalnom nivou, a koje imaju uticaja na poslovanje, poput odluka o lokalnim komunalnim taksama koje posebno muče privrednike.

Šta privrednici očekuju od svoje opštine:

- efikasan sistem izdavanja građevinskih dozvola (92%) - adekvatnu infrastrukturu i pouzdane komunalne usluge (91%) - strateški pristup lokalnom ekonomskom razvoju (87%) - specijalizovano odeljenje za pružanje (86%) - podsticanje zapošljavanja (84%) - pružanje podrške preduzetništvu i razvoju malih i srednjih preduzeća (82%) - raspolaganje bazama podataka značajnih za privredu (77%) - vođenje transparentne i podsticajne politike lokalnih taksi (74%) - relevantne podatke o uslovima poslovanja na veb sajtu (72%) - postojanje privrednog saveta (70%) *Podaci iz istraživanja NALED

Loša praksa lokalnih uprava:

47% opština ne raspolaže podacima o potrebama privede za obrazovnim i stručnim profilima radne snage 50% opština ima privredni savet 24,6% privrednih saveta u opštinama održava sednice jednom godišnje 66% opština ne anketira privredu u vezi sa radom lokalne samouprave 60% opština uzimalo je u obzir predloge privrednog saveta pri donošenju odluka 42% Kancelarija za LER na prvom mestu se bavi pripremom projekata *Podaci iz istraživanja NALED

Šta opštine rade dobro za privredu:

68% lokalnih samouprava delilo je subvencije za ulaganja u poljoprivredu 70% opština informisalo je privredu o postojećim konkursima 55% opština finansijski je podržalo samozapošljavanje i preduzetništvo 50% je infrastrukturno opremalo lokaciju za investitore 50% opština je organizovalo zajedničke nastupe na sajmovima 39% lokalnih samouprava je obezbedilo zemljište ili poslovni prostor pod povoljnijim uslovima od tržišnih 31% opština je subvencionisalo kamatne stope

Kurir.rs/Slavica Tomčić

Foto:Youtube Printscreen