icon-checkicon-closeicon-commentsKurir_icon_fonts_template-38Kurir_icon_fonts_template-37icon-downicon-erroricon-galleryicon-homeicon-infoicon-logouticon-nexticon-passwordicon-plusicon-previcon-reacticon-searchicon-soc-fbicon-soc-gplusicon-soc-insicon-soc-mailicon-soc-rssicon-soc-twittericon-soc-vibericon-soc-wupicon-soc-ytKurir_icon_fonts_template-34Kurir_icon_fonts_template-33icon-totopicon-usericon_reactsoc-viber

Najnovije vesti

Espreso.rs


Adria media

SVI VLASNICI RAČUNA MORAĆE DA IMAJU DINA KARTICU: Sve druge kartice banke će davati samo na zahtev klijenta
Foto: Profimedia

bankarsko poslovanje

SVI VLASNICI RAČUNA MORAĆE DA IMAJU DINA KARTICU: Sve druge kartice banke će davati samo na zahtev klijenta

Biznis

Od 17. avgusta svi koji otvore tekući račun dobiće od banke besplatno domaću "dinu" kao osnovnu karticu, a isključivo na zahtev klijenta, moći će da dobiju i ostale kartice internacionalnih kartičnih sistema, kao dopunske. 

 

Novina je da će sve sve osnovne kartice koje ističu posle 17. avgusta, morati da budu zamenjene domaćom "dinom", s tim da ukoliko je reč o internacionalnim ( "viza", "masterkard"...), one će moći da budu obnovljene, ali na zahtev klijenta, a ne voljom banke i to kao dodatne.

 

Na taj način, kako je predviđeno Zakonom o međubankarskim naknadama, obezbediće se da Narodna banka Srbije uređuje, kontroliše i unapređuje nesmetano funksionisanje platnog prometa u zemlji. Ukoliko bi da nastupe kao domaći kartičari, strane kartičarske kuće moraće da se registruju u Srbiji i obezbede licencu kao što su to uradili i u EVU i drugim velikim tržištima.
Samo tri odsto transakcija karticama u inostranstvu.

 

U Srbiji čak 97 odsto ukupnih transakcija karticama obavlja se za plaćanja u zemlji, dok samo tri odsto u inostranstvu. Međutim za čak 87 odsto tih transakcija celokupna obrada obavlja se u platnim sistemima van naše države, a da naše nadležne institucije nemaju nikakav nadzor u njihov rad. To će se promeniti stupanjem na snagu Zakona o međubankarskim naknadama, kojim će se smanjiti međubankarske naknade, masovnije korišćenje domaće "dina" kartice, za koju se obrada, notiranje i poravnjanje svih transakcija obavlja u platnom sistemu u zemlji. Očekivanja su i da će mali trgovci, zanatlije biti u boljem položaju nego što je slučaj sad i da će krenuti masovnije da omogućavaju potrošačima upotrebu kartica.

 

Inače, prošle godinena ime troškova obrada transkace u inostranstvu iz Srbije je otišlo 32 miliona evra.

Do sada mali trgovci i zanatlije najčešće nisu prihvatali kartična plaćanja i nemaju POS terminale zbog visokih troškova prihvatanja platnih kartica na njihovim prodajnim mestima. Naime, banka koja postavlja POS terminal za prijem kartica kod trgovca, plaća međubankarsku naknadu koja je izdala karticu potrošaču, banci izdavaocu. Ovu naknadu pak, banka prihvatilac prevaljuje na trgovca, preko trgovačke naknade. Iznos trgovačke naknade zavisi od pregovaračke moći trgovca, pa se u praksi dešava da veliki trgovinski lanci dobijaju povoljnije ponude banaka, od malih.

 

U našoj zemlji međubankarske naknade značajno su više od onih koje su bile u Evropskoj uniji, pre zakonskog ograničavanja. Od 17. decembra i u periodu od šest meseci umesto 1,1 odsto pa i do dva odsto, naknade će biti smanjene i naplaćivaće se maksimalno od 0,5 odsto za debitne i 0,6 odsto za kreditne kartice. Od 17. juna 2019. međubankarske naknade u Srbiji biće na evropskom nivou, odnosno biće ograničene na 0,2 odsto kod tansakcija debitnom karticom, odnosno 0,3 odsto u slučaju plaćanja kreditnom karticom.

 

Kada potrošač koristi platnu karticu za plaćanje trgovac ne dobija pun novčani iznos za prodatu robu i usluge, već iznos umanjen za trgovačku naknadu. Koliko to iznosi? Za prosečnu sumu od 1.800 dinara, koliko iznose plaćanja karticama to je 2,16 dinara za domaću "dinu", 8,2 dinara za "vizu" i 12 dinara za "masterkard".

 

U Srbiji ima oko dva miliona izdatih "dina" kartica, njime se može plaćati u Srbiji i preko interneta kod domaćih prodavaca. Narodna banka Srbije radi sa kineskim Unionpej karticom na kobrendiranju, kako bi u unutrašnjem platnom prometu radila kao Dina, a u inostranstvu kao Unipej i tako će moći da se koristi na POS terminalima koji prihvataju ovu karticu. Inače, većina zemalja u svetu ima svoje nacionalne platne kartice koje su dominante u domaćem platnom prometu, a u najvećem broju imaju kobrending sa najvećim međunarodnim kartičarima "Visom" i "Masterkard".

 

(Kurir.rs/Blic/Danijela Nišavić/Foto: Profimedia)

 

NOVO! Od sada možete da komentarišete i na Kurir Viberu!
Pridružite nam se, podelite svoje mišljenje!

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...

Facebook Registracija

Popunite ostala polja kako bi zavrsili registraciju

Prijavi se

ili

Registracija

Promeni lozinku

Upišite email i mi ćemo vam poslati poruku sa linkom za promenu lozinke.

Unesite novo korisničko ime i lozinku

Aktivacioni mail

Upišite email adresu na koju želite da vam se pošalje aktivacioni email.

Promena lozinke

Uspešno ste promenili lozinku.


Promena lozinke

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za promenu lozinke. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka na nalazu u inboxu proverite nepoželjne poruke (spam).


Aktivacija profila

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za aktivaciju Vašeg profila. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka ne nalazu u inboksu, proverite "nepoželjne poruke" (spam).


Aktivacija profila

Vaš profil je uspesno aktiviran. Hvala što ste se registrovali.