icon-checkicon-closeicon-commentsKurir_icon_fonts_template-38Kurir_icon_fonts_template-37icon-downicon-erroricon-galleryicon-homeicon-infoicon-logouticon-nexticon-passwordicon-plusicon-previcon-reacticon-searchicon-soc-fbicon-soc-gplusicon-soc-insicon-soc-mailicon-soc-rssicon-soc-twittericon-soc-vibericon-soc-wupicon-soc-ytKurir_icon_fonts_template-34Kurir_icon_fonts_template-33icon-totopicon-usericon_reactsoc-viber

Najnovije vesti

Espreso.rs


Adria media

PLATE NA GRAĐEVINI I PO 1.000 EVRA MESEČNO, ALI NEMA KO DA RADI: Tesar u Beogradu može da zaradi 900, kranista oko 1.000, a armirač i više!
Foto: Vladimir Šporčić

Tako se barem nudi u oglasima

PLATE NA GRAĐEVINI I PO 1.000 EVRA MESEČNO, ALI NEMA KO DA RADI: Tesar u Beogradu može da zaradi 900, kranista oko 1.000, a armirač i više!

Biznis

Samo Slovačka trenutno traži u Srbiji oko 2.000 građevinskih radnika, Nemačkoj zvanično fali 380.000, a nezvanično 1.200.000 građevinaca, pa su već pojednostavili dobijanje vize i proceduru odlaska

BEOGRAD - Premda građevinski radnici mogu da zarade platu i do 1.000 evra, na gradilištima širom Srbije ih je sve manje jer mahom odlaze na velika, inostrana tržišta gde imaju bolje uslove rada.

 

Tesar u Beogradu može da zaradi oko 900 evra mesečno, kranista oko 1.000 evra, a armirač i malo više od te sume - ako je suditi po podacima iz oglasa.

foto: Dado Đilas/Ilustracija

Kako navode iz građevinskih sindikata, to i jesu realne sume kada se priča o platama građevinara u Srbiji. Osim toga, plate su u konstantnom porastu, ali to je izgleda nedovoljno da zadrže domaću radnu snagu. Zbog toga na našim gradilištima sve više imamo radnike koji dolaze iz Albanije i Makedonije, dok naši majstori najčešće popunjavaju radna mesta ispod kranova u Nemačkoj, Austriji i Slovačkoj.

 

- Plata mi je dobra, ali uslovi rada i života u Srbiji nisu. Imam oko 1.000 evra mesečna primanja, ali žena mi ne radi, a ja se polomih. U Nemačkoj bih zarađivao oko 2.500 do 3.000 evra mesečno, što je velika razlika, a troškovi života sem skupljeg smeštaja su isti. Jedino što me drži ovde su dvoje male dece koja su često bolešljiva, pa se bojim da ih odvedem u još nepoznatu zemlju - kaže kranista Đorđe iz Novog Sada.

foto: Vladimir Šporčić

Učešće građevinarstva i industrije građevinskog materijala u rastu srpskog BDP-a u prvih sedam meseci ove godine je čak 24 odsto, što je najveće učešće bilo koje industrije u porastu BDP-a. Taj porast prate i veće plate koje su, po mišljenju sindikalaca, i dalje male.

 

- To nije veliki rast ako je običan građevinski radnik imao 380 evra platu pre nekoliko meseci, sada ima 400. Gradi se više nego proteklih godina, ima i više investicija, ali položaj radnika se nije mnogo poboljšao. Nama su na gradilištima ostali mahom radnici koji imaju više od 30 godina radnog staža i zbog godina ne mogu da odu u inostranstvo - kaže Saša Torlaković, predsednik Sindikata radnika građevinarstva i industrije građevinskog materijala.

foto: Nebojša Mandić/Ilustracija

Kako dodaje, srpski radnici imaju žestoku konkurenciju kod naših bližih i daljih komšija. Samo Slovačka trenutno traži u Srbiji oko 2.000 građevinskih radnika, Nemačkoj zvanično fali 380.000, a nezvanično 1.200.000 građevinaca, pa su već pojednostavili dobijanje vize i proceduru odlaska. S druge strane, u Srbiji danas rade rumunski (na jednom od najvećih novosadskih gradilišta) i makedonski i albanski radnici (mahom u Beogradu).

 

Jedan novosadski preduzimač smatra da mnogo građevinskih firmi posluje u sivoj zoni, zbog čega radnici nisu motivisani da rade, a s druge strane mladi su se odvikli od ovih zanimanja i trebaće vremena da se to vrati, iako je potreba na tržištu sada velika i plate dobre.

foto: Shutterstock/Ilustracija

- Drugo, ova zanimanja nisu bila dobro plaćena, a tu je i težak i naporan rad. Radnika fali sve više, dolazimo u situaciju kroz koju su prošli Rumunija i Poljska koje su ostale bez svojih radnika. Vidite i da naše građevinske škole ne mogu da dođu do učenika, a odatle vam sve kreće. Zbog toga imamo puno vrednih, ali ne i kvalifikovanih radnika. Kod nas su svi majstori za sve, stariji obučavaju mlađe - kaže Marić.

 

(Kurir.rs/Blic/Aleksandar Latas/Foto: Vlada Šporčić/Ilustracija)

 

NOVO! Od sada možete da komentarišete i na Kurir Viberu!
Pridružite nam se, podelite svoje mišljenje!

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...

Facebook Registracija

Popunite ostala polja kako bi zavrsili registraciju

Prijavi se

ili

Registracija

Promeni lozinku

Upišite email i mi ćemo vam poslati poruku sa linkom za promenu lozinke.

Unesite novo korisničko ime i lozinku

Aktivacioni mail

Upišite email adresu na koju želite da vam se pošalje aktivacioni email.

Promena lozinke

Uspešno ste promenili lozinku.


Promena lozinke

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za promenu lozinke. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka na nalazu u inboxu proverite nepoželjne poruke (spam).


Aktivacija profila

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za aktivaciju Vašeg profila. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka ne nalazu u inboksu, proverite "nepoželjne poruke" (spam).


Aktivacija profila

Vaš profil je uspesno aktiviran. Hvala što ste se registrovali.