icon-checkicon-closeicon-commentsKurir_icon_fonts_template-38Kurir_icon_fonts_template-37icon-downicon-erroricon-galleryicon-homeicon-infoicon-logouticon-nexticon-passwordicon-plusicon-previcon-reacticon-searchicon-soc-fbicon-soc-gplusicon-soc-insicon-soc-mailicon-soc-rssicon-soc-twittericon-soc-vibericon-soc-wupicon-soc-ytKurir_icon_fonts_template-34Kurir_icon_fonts_template-33icon-totopicon-usericon_reactsoc-viber

Najnovije vesti

Espreso.rs


Adria media

EVO ZAŠTO SRPSKA ORGANSKA PROIZVODNJA KASKA ZA EVROPSKOM: Na nabavku đubriva čeka se dve godine!
Foto: Zorana Jevtić

proizvođači nemaju izbora

EVO ZAŠTO SRPSKA ORGANSKA PROIZVODNJA KASKA ZA EVROPSKOM: Na nabavku đubriva čeka se dve godine!

Biznis

Zbog komplikovane i skupe procedure registracije organskih preparata za zaštitu, niko ne želi da ih uvozi, a štetu trpe proizvođači organske hrane

Nedostatak organskih preparata za zaštitu, đubriva i organskog semena ključni su razlog zašto su prinosi srpske organske proizvodnje daleko manji nego u Evropi. A glavni uzrok za to što srpski organski proizvođači nemaju mnogo izbora jesu skupe i komplikovane procedure za registraciju ovih preparata, organskih đubriva i semena, koje traju i po dve godine, zbog čega se uvoznicima ne isplati da se time uopšte bave.

 

Najveću štetu trpe proizvođači organske hrane, kojima je u rešavanju ovih problema, kako tvrdi Jozef Gasparovski, predsednik Centra za organsku proizvodnju u Selenči, potrebna veća podrška države, ali i znatno veće subvencije kako bi na tržištu mogli da stanu rame uz rame sa moćnom konkurencijom iz razvijenih zemalja EU.


- Proces registracije i stavljanje na listu dozvoljenih sredstava je dosta komplikovan, skup i dugotrajan. Kod nas je veoma malo površina pod organskom proizvodnjom, a proces registracije organskih preparata je isti kao i za konvencionalna sredstava. Isto važi i za organska đubriva i semena. Mi možemo sami da proizvodimo seme koje mora biti organik kvaliteta, ali je malo kuća koje izdaju te sertifikate, a ako ga uvozite, procedura je jednako komplikovana kao za organska đubriva i zaštitna sredstva - kaže Gasparovski.

 

foto: Lična Arhiva

 

On naglašava da domaći proizvođači organske hrane nisu u ravnopravnom položaju kad dođu na tržište EU, pre svega jer su nekonkurentni sa cenama.


- U Austriji su, zavisno od kulture, podsticaji za organsku proizvodnju veći i do 100 puta nego kod nas. Bolja zaštitna sredstva su dostupnija u inostranstvu nego kod nas. Ako neko u Srbiji i hoće da zasnuje preradu organskih proizvoda, on nema dovoljno sirovina ili su mnogo skupe, a zbog svih skupih inputa, cena domaćih proizvoda je mnogo veća nego u Austriji, bez obzira na to što je tamo skuplja radna snaga. Zato flaša soka od organske šargarepe u Austriji košta dva evra, a isti takav proizvod domaćih proizvođača košta i do pet evra - objašnjava Gasparovski.

 

Dodatni problem koji demorališe organske proizvođače jeste što licence za rad važe svega godinu dana.
- Troškovi obnavljanja licence su veliki, a ne znate da li ćete i sledeće godine dobiti dozvolu - ističe Gasparovski.

 

foto: Privredna komora Srbije

 

Veljko Jovanović, direktor Sektora poljoprivrede u Privrednoj komori Srbije, ističe da Srbija ima ogroman potencijal za izvoz organskih proizvoda, koji trenutno iznosi dvadesetak miliona evra na godišnjem nivou.


- Kad bismo proizvodili deset puta više organske hrane, sve bismo mogli da izvezemo. Proizvodnja u našoj zemlji je takva da nam treba još preduslova da bi se razvijala, a jedan od tih preduslova je dostupnost organskih preparata. Proces registracije organskih preparata na našem tržištu je prilično komplikovan. Zbog dugotrajnog ispitivanja, koje traje i po dve godine, ljudi se ne upuštaju u to. Kada bismo usvajali liste nekih evropskih instituta, imali bismo na desetine više zaštitnih preparata koji bi bili dostupni proizvođačima - kaže Jovanović.

 


Ministarstvo poljoprivrede:

Registracija preparata ekonomski neopravdana


U Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede ističu da se lista sredstava za zaštitu i ishranu bilja i oplemenjivanje zemljišta za primenu u organskoj poljoprivredi redovno ažuriraju i dopunjuju.
- Razlog nedostataka sredstava za zaštitu bilja u organskoj proizvodnji je između ostalog i nedovoljna zainteresovanost i ekonomska opravdanost za registraciju ovih sredstava. U skladu sa Zakonom o sredstvima za zaštitu bilja, postoji mogućnost registracije sredstava za zaštitu bilja po principu priznavanja na osnovu registracije koja je urađena u nekoj od zemalja Evropske unije, što u znatnoj meri olakšava i ubrzava postupak registracije - kažu u Ministarstvu poljoprivrede.


Ivana Simić:Problem je doprema proizvoda u gradove


Osim malog izbora registrovanih sredstava za zaštitu bilja u primarnoj proizvodnji na tržištu Srbije, organski proizvođači se suočavaju i sa drugim nedaćama.
- Najveći problemi koji muče poljoprivredne proizvođače organskih proizvoda u Srbiji su dopremanje proizvoda u veće gradove, kontinuiran plasman, odnosno otkup, skladištenje primarnih proizvoda i prerada - ističe Ivana Simić, generalni sekretar Nacionalnog udruženja za razvoj organske proizvodnje "Serbiaorganica".
Ona dodaje da su žitarice, voće i industrijsko bilje najrasprostranjenije vrste organske proizvodnje.
- Velike površine nezagađene konvencionalnom intenzivnom proizvodnjom u užem delu Srbije, na kojima se može dosta lako uraditi konverzija zemljišta, mnogo prirodnih pašnjaka pogodnih za razvijanje organskog stočarstva su agroekološki potencijali koje Srbija ima - ističe Simić.

foto: Lična Arhiva

 

 

ČINJENICE

 

- 6.335 ha bilo je pod organskom proizvodnjom u 2011.
- 15.160 ha pokrivala je organska proizovdnja u 2017.
- 213 proizvođača organske hrane bilo je u Srbiji 2011.
- 451 proizvođač organske hrane bio je u 2017.
- 0,39% ukupnog obradivog zemljišta čini organska proizvodnja u Srbiji
- 7% obradivog zemljišta je pod organskom proizvodnjom u Evropi
- 70% veći su podsticaji za organsku biljnu proizvodnju nego za konvencionalnu
- 40% iznose za organsku stočarsku proizvodnju
- 50% troškova za kontrolu organskih proizvoda refundira država
- 65% troškova refundira država proizvođačima u područjima s otežanim uslovima rada

 

Brojke


23 miliona evra vredeo je izvoz organske proizvodnje u 2017.
6.800 dinara po hektaru iznose subvencije za organsku proizvodnju
110 miliona dinara odvojila je država u 2018. za podsticaje organske proizvodnje

 

Kurir.rs/Slavica Tomčić

Foto: Zorana Jevtić

NOVO! Od sada možete da komentarišete i na Kurir Viberu!
Pridružite nam se, podelite svoje mišljenje!

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...

Facebook Registracija

Popunite ostala polja kako bi zavrsili registraciju

Prijavi se

ili

Registracija

Promeni lozinku

Upišite email i mi ćemo vam poslati poruku sa linkom za promenu lozinke.

Unesite novo korisničko ime i lozinku

Aktivacioni mail

Upišite email adresu na koju želite da vam se pošalje aktivacioni email.

Promena lozinke

Uspešno ste promenili lozinku.


Promena lozinke

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za promenu lozinke. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka na nalazu u inboxu proverite nepoželjne poruke (spam).


Aktivacija profila

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za aktivaciju Vašeg profila. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka ne nalazu u inboksu, proverite "nepoželjne poruke" (spam).


Aktivacija profila

Vaš profil je uspesno aktiviran. Hvala što ste se registrovali.