Svetska banka je danas ukazala da su u Srbiji u porastu nerutinski poslovi i da su, kao i u zemljama Evrope i centralne Azije, neophodne mere kojima bi se zaustavio rast nejednakosti među stanovništvom.
"Politike i mere u oblasti tržišta rada, oporezivanja i socijalne zaštite u zemljama Evrope i centralne Azije neophodno je uvesti u 21. vek kako bi se smanjila rastuća nejednakost između različitih društvenih grupa i pomoglo zaposlenima da se nose sa rastućom neizvesnošću", kaže se u novom izveštaju Svetske banke koji je danas objavljen.
Izveštaj "U susret novom društvenom ugovoru" poziva na novo promišljanje politika kako bi se premostio sve veći jaz između onih koji koriste ekonomske mogućnosti i onih koji gube korak sa sve fleksibilnijom ekonomijom, saopštila je Svetska banka.
"Iako zemlje Evrope i centralne Azije imaju veliko iskustvo u vezi sa ustanovama i programima socijalne zaštite, oni su bili zamišljeni i namenjeni drugačijem privrednom okruženju i one više ne pružaju takvu pomoć i usluge građanima kao pre", rekao je potpredsednik Svetske banke za Evropu i centralnu Aziju Siril Miler.
NE PROPUSTITE
Ukazao je da dugoročno zaposlenje na neodređeno više nije uobičajna norma, naročito ne za mlade, i da je potrebno obezbediti da se koristi od
privrednog rasta i šansi koje on daje pravilnije raspoređuju.
"Iako je Evropa i centralna Azija kao region među najujednačenijim u svetu, mnogi stanovnici još uvek ne napreduju ka višim slojevima na društvenoj lestvici, osećaju se zarobljeno u zamci nejednakosti, i u osetljivijem su položaju nego prethodne generacije. Opadanje finansijske sigurnosti i sigurnosti zaposlenja znači i da je veći udeo srednje klase izložen riziku od upadanja u siromaštvo – a što sve vodi opadanju poverenja u institucije, veću polarizaciju i rastući populizam u društvu", ističe se u izveštaju Svetske banke.
Dodaje se da su u Srbiji promene strukture zanimanja bile slične onima u zapadnoj Evropi i pokazuju znake izvesne polarizacije radnih mesta: zanimanja koja podrazumevaju nerutinske poslove porasla su u odnosu na rutinske poslove, koja sve više zamenjuje automatizacija.
NE PROPUSTITE
Prema izveštaju Svetske banke, za generacije koje su postale punoletne početkom 2000-tih odlazak na fakultet mnogo je više determinisan time iz kakve porodice potiču nego što je to bio slučaj kod generacija koje su se školovale pre tranzicije. U Srbiji je, kako je navedeno, indeks nejednakosti za fakultetsko obrazovanje dva puta veći kod generacija rođenih 1980-tih godina nego kod onih rođenih 1940-tih godina.
"Regionalna nejednakost prilično je izražena u Srbiji. Srbija se nalazi među zemljama Evrope i centralne Azije koje imaju najveću nejednakost u odnosu na to iz kog kraja ljudi dolaze", piše u izveštaju.
Utvrđeno je da je razlika u potrošnji domaćinstva između najbogatijeg i najsiromašnijeg regiona 1.655 američkih dolara (prema paritetu kupovne moći iz 2011. godine), dok razlike zasnovane na teritoriji gde se živi ne postoje samo u potrošnji već i u drugim bitnim stvarima, kao što je rezultat PISA testiranja.
"Razlike u rezultatima PISA testova između urbanih i ruralnih sredina u Srbiji 2015. godine bila je jednaka jednogodišnjem školovanju deteta. Smanjenje ovih razlika i smanjenje razlika u dostupnosti obrazovanja u odnosu na to gde neko živi obezbedilo bi da privredni rast doprinosi boljem životu za veći broj ljudi", navela je Svetska banka.
Ukazano je da se siromaštvo u Srbije smanjilo, ali da je usporen napredak iz niže u srednju klasu.
"I dok je udeo siromašnih u ukupnom broju stanovnika opao između 2000. i 2015. godine, udeo srednje klase u Srbiji – definisane kao broj pojedinaca koji žive sa 11 do 28 američkih dolara dnevno (po paritetu kupovne moći iz 2011.) pao je sa 43 odsto stanovnika u 2008. na 38 odsto u 2013. godini. A ako se koristi relativna definicija srednje klase - oni koji žive na 75 do 125 odsto srednjeg dohotka – broj ljudi u srednjoj klasi porastao je između 2006. i 2013. godine sa 32 odsto na 34 odsto stanovnika", piše u izveštaju Svetske banke.
Kao rešenje ovih izazova širom regiona, u izveštaju se predlaže set od tri principa: kretati se u pravcu jednake zaštite svih radnika, bez obzira na to koji tip ugovora o zaposlenju imaju. Treba, kako je navedeno, težiti ka univerzalnosti u obezbeđivanju socijalne pomoći, socijalnog osiguranja i osnovnih usluga, te podržati progresivno oporezivanje u širokoj poreskoj osnovici koje bi nadopunjavalo oporezivanje zarada oporezivanjem kapitala.
(Kurir.rs/Beta)
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
