Na današnji dan, pre tačno 99 godina rođen je Dragoslav Avramović, poznatiji u narodu kao deda Avram, čovek koji je pre skoro četvrt veka spasao tadašnju Jugoslaviju od hiperinflacije.
Nekadašnji službenik Svetske banke, Avramović je izlečio tadašnju hiperinflaciju "novim dinarom" koji je vredeo koliko i jedna nemačka marka.
Avramović je 24. januara 1994. godine, kao novi guverner Narodne banke SRJ predstavio novi dinar, i prekinuo geometrijsku progresiju hiperinflacije, koja je od svih građana napravila "milijardere".
Monetarna politika od tada se dosta promenila, ali centralna banka još nije uspela da do kraja povrati poverenje u domaću valutu koje je tada prokokcano. Te 1993. godine za svežanj najvrednijih novčanica od 500 milijardi dinara mogla je da se kupi gumica sa kosu. Što je bilo više nula na novčanicama, to su one manje vredele, a često su mogle da se vide bačene na ulici.
"Vi ste imali jednu kadu u koju je neprekidno tekla prljava voda, i ona se prelivala i potopila je čitavu zemlju. On (Avramović) je onda došao, izvukao čep, pustio da voda isteče, stavio čep i pustio emisiju novog novca", slikovito tadašnje stanje za RTS opisuje urednik časopisa "Makroekonomske analize i trendovi" Stojan Stamenković.
Novi dinar postao je "super dinar", a Avramović je imao nepodeljenu podršku naroda.
Ljudi su prestali da očekuju da će cene svakog sekunda rasti, a država je mogla da odahne, jer je počela da prikuplja poreze. Bivša guvernerka NBS Kori Udovički izjavila je jednom prilikom da je Avramović stavio pritisak na dugmad da bi se presekla dva začarana kruga - "inflatorna očekivanja i to što više ne možete da pokrivate ni najosnovnije troškove, jer vam se prihodi devalviraju pre nego što dođe do naplate".
Omiljen u narodu, ali ne i kod tadašnje vlasti Slobodana Miloševića koja mu je uručila “vruć krompir” hiperinflacije, Dragoslav Avramović upamćen je kao veliki ekonomski stručnjak ali i kao skroman i netipičan državni službenik za balkanske prilike.
Mnogi ga se sećaju sa platnenom torbom u rukama u kojoj je u Skupštinu i televizijske emisije nosio važne dokumente i statistike i kao čoveka koji nije prigrabio službeni automobil već se na sednice i sastanke često vozio autobusom ili taksijem.
"Neću da štampam pare!“ – bila je rečenica sa kojom je otišao u legendu, posle smene sa mesta guvernera u maju 1996. godine. Smenio ga je tadašnji saziv Skupštine SRJ, prema Miloševićevom nalogu – sve po protokolu: Avramovićevo izlaganje, napadi na njega od strane poslanika SPS-a, pa glasanje i – smena. Pravi razlog Avramovićeve smene bila je njegova velika popularnost i poverenje naroda koje je stekao kao istinski spasilac od hiperinflacije. Sve ankete su pokazivale da ugrožava Miloševićevu popularnost. Drugi razlog Avramovićevog pada bio je upravo u rečenici „Neću da štampam pare“, jer su bili sve veći pritisci vrhovne vlasti za pojačanom primarnom emisijom bez pokrića, čime se opet ulazilo u inflatorni krug. Posle Avramovićeve smene, pare su opet štampane po volji vlasti.
Zbog oštre kritike odnosa vlasti prema medjunarodnim finansijskim institucijama sa mesta guvernera smenjen je 96. godine, posle čega nacionalna valuta počinje da slabi i da se vraća “divljem kursu”. Već 98. jedna marka vredela je šest dinara, a iduće godine čak 30 na crnom tržištu.
Kurir.rs/Tanjug/RSE/Danas/Foto: Youtube
