BEOGRAD/NOVI SAD - Sudeći po oglasima istaknutim na mnogim radnjama, kioscima, buticima, pekarama... izvesno je da su mnoga radna mesta gotovo stalno upražnjena.
Slobodno bi se moglo reći da za pojedinim radnim mestima uvek postoji potreba, a najčešće je reč o onima za koja nije potrebna određena struka.
Na tim radnim mestima izmena radnika je česta, a razloga za to je više i, iako se mogu razlikovati od radnika do radnika, među njima su sigurno presudni visina primanja i radno vreme, piše novosadski Dnevnik.
Naime, gotovo po pravilu, zarada je oko 25.000 dinara, dosta je i poslodavaca koji pokrivaju troškove prevoza u gradu, mahom se radi u smenama i tokom sedmice je slobodan samo jedan dan.
Mnogi te uslove na radnom mestu prihvataju jer nisu u siutaciji da biraju, bilo zbog stepena obrazovanja, bilo zbog toga što ne mogu da nađu posao u stuci. Naime, među nezaposlenima je mnogo onih bez gotovo ikakvog obrazovanja, pa zbog toga nisu u prilici da mnogo biraju, a mnogo je i onih kojima je ostalo nekoliko godina do penzije.
To je i razlog što stariji od 50 godina, kao i oni koji se bliže 60, pre svega oni s nižim stepenom stručnosti, duže ostaju na radnim mestima na kojima su zarade niske i uslovi rada prilično teški.
NE PROPUSTITE
Mlađi ljudi, bez obzira na stepen stručnosti, lakše pronalaze radno mesto i lakše se odlučuju da posle kratkog vremena odu na neko bolje plaćeno mesto i bolje uslove rada, a ima i onih koji su svesno neko vreme proveli na slabo plaćenom poslu da bi se obučili.
Na čestu izmenu radnika sigurno utiče i odnos između poslodavaca i zaposlenih. Ne treba sumnjati u to da ogroman broj zaposlenih koji zarađuju minimalac radi odgovorno i kvalitetno, ali je nesumnjivo i da nema velike odanosti prema poslodavcu. Razlog za to je, kako kažu, to što poslodavaci retko znaju da cene i vrednuju radnika i njegov odnos prema radu.
(Kurir.rs/Dnevnik/Foto: Filip Plavčić/Ilustracija)
