Gotovo 80 odsto prometa alkoholnih pića u Srbiji čini nelegalna trgovina, zbog čega država gubi desetine, ako ne i stotinu miliona evra godinšnje, kažu u Grupaciji uvoznika i distibutera alkoholnih pića. Taj alarmantan podataka pokazuje da je siva ekonomija gorući problem u industriji alkoholnih pića, kaže predsednik Grupacije uvoznika i distibutera alkoholnih pića u Privrednoj komori Srbije Miloš Ilić.
"Naša odgovornost je u ovom segmentu jako velika zato što nelegalni promet alkoholnim pićima značajno ugrožava i život i zdravlje potrošača", rekao je Ilić koji je danas učestvovao na okruglom stolu u Privrednoj komori Srbije "Zajedno protiv sive ekonomije" na kome su bili i predstavnici proizvođača.
Naveo je da su udružanja distributera i proizvođača pripremila hodogram, odnosno plan aktivnosti inspekcijskih službi u borbi protiv sive ekonomije u oblasti alkohola.
"Sledimo dobru praksu hodograma u industriji duvana, tekstila kao i u industriji kafe i želimo da i naš hodogram postane deo nacionalnog plana za borbu protiv sive ekonomije", kaže Ilić i dodaje da doprinos države treba da bude u dodatnom angazmanu inspektora, njihovoj edukaciji i opremi.
Smatra da su gubici države zbog sive ekonomije u oblasti alkohola znatno veći nego što bi bila investicija u dodatne službenike u inspekcijama.
Predsednik Grupacije proizvođača jakih alkoholnih pića u PKS Ivan Urošević upozorio je da su podaci alarmantni u poslednjih 10 godina, te da registrovani proizvođači rakije sve manje imaju snage u borbi protiv sive ekonomije.
"Moraju neke stvari da se promene, inače naš nacionalni proizvod je u velikom problemu. Sve je manje proizvođača koji imaju snage da se ozbiljno bave ovom proizvodnjom, a to se automatski odražava i na sam kvalitet proizvoda",
kaže Urošević.
Istakao je da je važno znati šta se nalazi u prometu i šta kroz ugostiteljske objekte i kroz nelegalnu prodaju završava na našim trpezama, s ozbirom da je piće takođe prehrambeni proizvod i da je u njegovom slučaju Zakon o bezbednosti hrane takođe jedan od krovnih zakona.
S obzirom da često svi kažemo, dodaje Urošević, da je rakija naš nacionalni proizvod, krajnje je vreme da se tako prema njemu i ophodimo.
"Rakija je jedan od retkih proizvoda koji niko ne može da falsifikuje pa čak ni Kinezi, s obzirom da se radi o proizvodu od voća sa našeg terena i ima svoje specifičnosti. Mislim da je ovo prozvod koji treba mi sami da cenimo mnogo više i da se bavimo njime", kaže Urošević.
Broj registrovanih proizvođača rakije se, navodi, stalno menaja, a po poslednjoj evidenciji ima ih oko 500, dok ih je u 2009. bilo skoro 2.000, te da je nažalost broj onih koji se bave proizvodnjom rakije koje sistem ne vidi daleko veći.
"Možemo da pretpostavimo da se sigurno tih 1.500 koji su nekad bili registrovani, a više ne postoje u registru i dalje bave time, a siguran sam da ima mnogo više onih koji su naknadno ušli u ovaj posao", rekao je Urošević.
Sekretar Udruženja za trgovinu Privredne komore Srbije Žarko Malinović kaže da PKS u poslednje dve godine aktivno radi na borbi protiv sive ekonomije, jer je za privredu to jedan od prioriteta.
"Upravo hodogrami jesu jedan od načina kako stvari mogu da se rešavaju štemski tako što će i svi nadležni organi, a sa druge strane privreda, zajedno raditi na smanjenju sive ekonomije i na stvaranju fer i konkurentnog tržišta", rekao je Malinović.
Za rešavanje tog problema, navodi Malinović, potreban je zajednički radi, ali i ukazivanje na konkretne probleme koji se dešavaju u praksi i na one koji nepošteno obavljaju svoju delatnost.
Kako je rekao, sami privrednici na terenu najbolje znaju ko su njihovi konkurenti koji se bave nelegalnom trgovinom, a hodogram je najbolji odgovor, jer daje jasne naznake kada, u kom periodu godine i koji inspekcijski organ treba da se angažuje kako bi se rešavao uzrok problema, a ne da se samo bavimo posledicama.
(Kurir.rs/Tanjug)
NE PROPUSTITE
