LOZNICA - Želju da odu u inostranstvo i tamo rade i zarade nemaju samo ljudi sa fakultetskom diplomom nego gotovo svako ko veruje da svoje znanje i veštinu može mnogo bolje unovčiti negde ''preko''.
Pored doktora, medicinskih sestara, vozača, tamo hrle i zanatlije, odnosno majstori svih zanimanja, naročito u građevinarstvu koji su traženi i za koje gotovo uvek ima posla.
Kako to stvarno izgleda i koliko je interesovanje zna Lozničanin Čedomir Milutinović, direktor firme koja radnike šalje na rad u inostranstvo, a u Loznici ima centralu za Srbiju. Prema njegovim rečima najveći broj gradilišta na koja upućuju radnike nalazi se u Nemačkoj, a interesovanje je veliko.
- Ljudi žele da rade u inostranstvu i ponekad mesečno sa zainteresovanima obavim i do sto razgovora. Kod nas nema starosnog ograničenja tako da imamo i nekoliko ljudi u penziji, u sedmoj deceniji, koji su stručni i sposobni da još rade. Mada za sada samo angažujemo muškarce za posao se raspituje i sve više žene. U stalnom radnom odnosu lani smo imali 120 ljudi od kojih je iz lozničkog kraja oko 80 odsto. Radimo tri godine, pročulo se da je sve legalno i ljudi nam se obraćaju, međutim imamo problem da nađemo kvalifikovane radnike, mnogo je onih koje žele da rade, ali je malo stručne radne snage – objašnjava on.
NE PROPUSTITE
Zarada zavisi od stručne osposobljenosti, radnog mesta i učinka, prosečno se kreću od 1.800 do 2.100 evra što je za ljude sa ovog terena primamljivo. Javljaju se, kaže Milutinović, i oni koji nemaju odgovarajuće veštine pa se pre slanja na gradilište proverava stručnost kandidata.
Posla ima za zavarivače, majstore svih vrsta radova sa metalom, sve monterske radove, bravare, mašinbravare, a upošljivi su i oni koji se bave gipsanim radovima, laminatom i molerajem.
Utisak je da odlaze svi koji su majstori svoga posla pa ne ostaje niko ko bi mlade zanatlije mogao kvalitetno da poduči i sve teže je ovde naći ljude za obavljanje kućnih popravki.
U Loznici se na dolazak kvalitetnog vodoinstalatera ili električara za kućnu popravku mora čekati, a i cena njihovih usluga skače. Često je samo za dolazak potrebno dati 500 dinara, a onda ide trošak za delove i ‘’majstorske ruke’’.
- Svi iz moje generacije koji su mogli već su otišli preko. Idu na gradilišta, voze kamione, a ko zna engleski je na kruzerima gde rade sve od konobara, sobara, do boljih pozicija. Za kraće vreme tamo će zaraditi bolje nego ovde, pod uslovom da su u svom gradu uopšte mogli da nađu posao koji nije na određeno i da to nije rad u kafani, kladionici ili piceriji. Imam malo dete i razmišljam da odem i ja preko inače, ovde ću ostariti radeći povremene i slabo plaćene poslove – kaže jedan Lozničanin koji još nije prebacio tridesetu.
Inače, na poslednjem sajmu zapošljavanja, održanom jesenas u Loznici učestvovalo je 40 poslodavaca, većinom iz Loznice, koji su tražili oko 150 radnika, a najveću pažnju privukao je štand firme koja je omogućavala slanje na rad u inostranstvu. Na odlazak u neku inostranu zemlju odlučuje se i sve više Lozničana koji gaze petu, pa i šestu deceniju jer se sa ovdašnjim zaradama teško može živeti, a naročito ako treba finansirati bar jednog studenta.
Muškarci idu na građevine, mnogi i u Rusiju, a žene sve češće odlaze da čuvaju starije bračne parove, ili rade po restoranima na dva, tri meseca.
(Kurir.rs/T.Ilić)
