Najnovije vesti

MALI U BRISELU: Savet za ekonomska i finansijska pitanja EU potvrdio odlične ekonomske rezultate Srbije
Foto: Ministarstvo finansija

sastanak

MALI U BRISELU: Savet za ekonomska i finansijska pitanja EU potvrdio odlične ekonomske rezultate Srbije

Biznis

Ministar finansija Siniša Mali prisustvovao je sastanku Saveta za ekonomska i finansijska pitanja Evropske unije. Na Ministarskom dijalogu sa Zapadnim Balkanom i Turskom zaključeno je da EU podržava Srbiju u jačanju institucionalnog okvira i ubrzanju strukturnih reformi.

 

Siniša Mali je istakao da je Srbija uspešno konsolidovala javne finansije i uspostavila čvrstu osnovu za dalji rast, saopštilo je Ministarstvo finansija.

 

"Na današnjem sastanku Saveta za ekonomska i finansijska pitanja EU razgovarali smo o reformama koje je Srbija sprovela u prethodnom periodu, a poseban naglasak stavljen je na privlačenje stranih direktnih investicija", rekao je Mali i objasnio da je veoma važno što su sa makroekonomskom stabilnošću stvoreni preduslovi za privlačenje investicija u Srbiju.

 

Ponovio je da je zahvaljujući reformama koje se sprovode od 2014. godine Srbija postala najatraktivnija destinacija za ulaganja u regionu, te da je prošle godine privučeno 3,5 milijardi evra direktnih stranih investicija.

 

"U prva četiri meseca ove godine privukli smo 1,2 milijarde evra direktnih stranih investicija, što je 14 odsto više nego prošle godine u ovom periodu", istakao je Mali i dodao da je na osnovu toga definisan program od 20 reformi.

Prema njegovim rečima, one predstavljaju deo paketa ekonomskih reformi koje se sprovode zajedno sa EU.

 

"Osam od tih reformi usmereno je ka poboljšanju poslovnog ambijenta u Srbiji, dok je preostalih 12 usmereno ka strukturnim reformama koje su od izuzetnog značaja i koje treba da unaprede naše poslovno okruženje. Tu prevashodno mislim na unapređenje i reformu Poreske uprave i poslovnog ambijenta", naglasio je ministar.

 

Objasnio je da više investitora podrazumeva nova radna mesta, manju nezaposlenost, ali i više novca u budžetu, što predstavlja preduslov za povećanje plata i penzija.

 

"Srbija je u ovom trenutku šampion po pitanju sprovođenja ekonomskih reformi, na nama je i velika odgovornost da nastavimo dalje tim putem, jer tako će naša zemlja biti privlačnija investitorima za ulaganje. To je za građane veoma važno imajući u vidu da investicije podrazumevaju više novca u budžetu za povećanje plata i penzija, ali i za veća ulaganja u infrastrukturu, auto-puteve, mostove", istakao je ministar.

 

Ukazao je da će se nastaviti proces smanjenja opterećenja na zarade, koji je započet prošle godine.

 

"Želimo da naša ekonomija bude ekonomija koja oporezuje dohodak, odnosno dobit, a ne da oporezuje rad. To je ujedno i jedan od najvećih zahteva stranih investitora", istakao je Mali.

 

Naveo da se posebna pažnja ove godine pridaje investicijama u inovacije.

"Ove godine izdvojili smo oko 100 miliona evra za investicija u startapove, naučno-tehnološke parkove i za investicije u istraživanje i razvoj. Želimo da budemo što bliže Evropi, da našim mladima damo mogućnost da rade sa kolegama iz EU na novim tehnologijama i istraživanjima. Na taj način dajemo doprinos četvrtoj industrijskoj revoluciji, jer želimo da Srbija bude njen deo", rekao je Mali.

 

Zaključci sastanka u Briselu pozitivno ocenjuju program ekonomskih reformi u Srbiji uz očekivanje privrednog rasta od 3,5 do 4 odsto u periodu 2019-2021. Kako je navedeno, privredni rast bi trebalo da se zasniva na rastu izvoza, privatnoj potrošnji i investicijama.

 

Istaknuto je da je monetarna politika dobro sprovedena, a da su inflacioni pritisci pod kontrolom. Postoji potreba za daljim povećanjem kapitalne potrošnje u cilju podupiranja dugoročnog rasta, učvršivanjem dobrih fiskalnih rezultata, te daljom reformom platnog sistema u javnom sektoru i jačanjem fiskalnih pravila. Zapaženo je da je bankarski sektor stabilan i likvidan, dok je ukupni odnos problematičnih kredita značajno opao.

 

U zaključku je navedeno i da privreda zahteva dalju transformaciju, da bi bila konkurentnija, a da su glavni izazovi unapređenje transparentnosti i predvidljivosti u pogledu regulatornog okvira, osiguravanja fer konkurencije i potpune liberalizacije energetskog tržišta. Potrebno je povećati doprinos radne snage rastu, a žene, omladinu i one koji su nedavno diplomirali treba bolje integrisati u tržište rada.

 

Sastanak u Briselu deo je pojačanog dijaloga o ekonomskom upravljanju između EU i zemalja Zapadnog Balkana i Turske, a u cilju efikasne pripreme učesnica za proces koordinacije ekonomskih politika na nivou EU.

 

(Kurir.rs/RTS)

 

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...