Vest da će Kajmanska ostrva otvoriti knjige i objaviti podatke o vlasniku svake kompanije koja tamo ima sedište, udariće na mnoge srpske privrednike kroz dva kanala - s jedne strane oni koji u ovom poreskom raju imaju registrovane firme više neće moći da se kriju iza javnosti nepoznatih imena, i drugo - praksom Kajmanskih ostrva mogli bi da krenu i mnogi drugi poreski rajevi, a u koje srpske firme godišnje transferišu više od milijardu evra!
Novi zakon Kajmanskih ostrva, praktično, bi bio bi u skladu s direktivama EU.
Na prvom mestu onemogućio bi pranje novca, ali i mnoge prevare zbog kojih su kompanije propadale i milionske dugove prenosile na leđa poreskih obveznika zemalja iz kojih im vlasnici potiču. Ber Sterns i Liman braders bili su, podsetimo, najveće žrtve finansijske krize iz 2008. i na Kajmanskim ostrvima su imali milijarde dolara skrivenih dugova i imovine.
U našoj zemlji posluje nekoliko preduzeća čiji su osnivači s Kajmanskih ostrva. Oni su sa ovom zonom za prvih osam meseci ove godine prometovali oko 300.000 evra. Neko bi rekao da to nije mnogo. I nije, ali potez koji sada povlače Kajmanska ostrva mnogo je ozbiljniji po Srbiju ukoliko se ima u vidu da praksu otvorenih knjiga već imaju pojedine ofšor zone, poput Kipra, ali da je tajno najavljuju i drugi poreski rajevi.
A, firme koje posluju u Srbiji iznele su za prvih osam meseci ove godine u ofšor zone čak 958,4 miliona evra. Koliko je to, govori i podatak da je ovaj iznos za celu prošlu godinu iznosio 930 miliona evra.
Prema podacima Narodne banke Srbije, najviše novca u ovoj godini je transferisano u Hong Kong (787 miliona evra), zatim u Singapur (105,9 miliona evra),Britanska Devičanska Ostrva (13,7 miliona evra), te Belizee (7,4 miliona).
Milioni evra istovremno su transferisani i ka Panami, Lihtenštajnu, Maršalskim ostrvima, Dominikani, Libanu, i Sejšelima.
Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja objašnjava da će ovakav potez Kajmanskih ostrva nesumnjivo doneti promene kod domaćih privrednika koji posluju u ovoj ofšor zoni, jer će kako kaže, javnosti ubuduće na raspolaganju biti mnogo više informacija o njima i njihovom poslovanju.
"Praktično, Kajmanska ostrva sada će objaviti formalne vlasnike kompanije, dakle, vlasnike koji su navedeni u dokumentaciji firme. Međutim, formalni vlasnici sada će biti dobar trag pomoću koga će biti lako doći do mnogo više informacija nego što je to bilo moguće ranije. Praktično, mnogo lakše će se dolaziti do imena stvarnog vlasnika kompanije, kao i drugih povezanih lica", ocenio je Kovačević, na našu kostataciju da se srpske firme u ofšor zonama obično vode na advokate i javnosti nepoznata imena.
A, motiv za osnivanje ovakvih kompanija vrlo često je prikrivanje pravog vlasnika. One mogu pomoći da se legalno izbegnu porezi, finansijske kontrole i druge prepreke u poslovanju. Vlasnik firme iz ofšor zona pri njenoj prodaji ne plaća porez na kapitalnu dobit. Ako knjiži profit u ofšor zoni, vlasnik tamo može da isplati i dividendu i ponovo izbegne oporezivanje u Srbiji.
Legalno izbegavanje poreza
Ofšor kompanije, inače, su legalan način poslovanja, ali i mnogo jeftiniji i lakši nego što je to u zemljama koje ne slove za poreske rajeve.
Najpoznatije ofšor zone u svetu nalaze se, kako u minijaturnim državama, poput Lihtenštajna, Monaka, ali i jakim evropskim ekonomijama, kao što su Belgija, Švajcarska, Austrija, zatim grad London. U Aziji i Latinskoj Americi, takođe, postoje brojni „poreski rajevi“, a najpoznatiji su u Hongkongu i Makau.
U prvih osam mesci ove godine sa ofšor zonama iz Srbije su najviše radila preduzeća iz metalne industrije. Na listi su i preduzeća za trgovinu koja su ostvarila 21 odsto ukupnih transfera, kao i firme za proizvodnju računara (pet odsto) i telekomunikacije (četiri odsto).
(Kurir.rs/Blic biznis)
NE PROPUSTITE
