SINIŠA MALI PORUČIO: MMF zadovoljan napretkom Srbije

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas da je MMF zadovoljan napretkom reformi i postignutim rezultatima u Srbiji i da je ostao pri projekciji privrednog rasta naše zemlje od 3,5 odsto za ovu godinu.

"Najvažniji zaključak ove posete MMF-a je stopa rasta naše ekonomije, nakon rekordnog rasta od prošle godine, MMF je ostao pri projekciji rasta naše privrede ove godine od 3,5 odsto uz dogovorenu projekciju od četiri odsto za narednu godinu i pored velikog broja eksternih negativnih faktora, trgovinskih ratova Kine, Amerike i Evrope i usporavanja ekonomija Nemačke i Italije kao naših najvećih spoljnotrgovinskih partnera", rekao je Mali.

Na konferenciji za novinare u Vladi Srbije povodom trećeg razmatranja rezultata u okviru programa "The Policy Coordination Instrument", dogovorenog sa MMF, Mali je istakao da će dodatni impuls privrednom rastu dati građevinarstvo, na šta ukazuju i podaci o izdatim građevinskim dozvolama i podaci o ugovorenim poslovima, na osnovu čega se očekuje rast ovog sektora i iznad 20 odsto u poslednja dva kvartala.

"Mi smo u julu imali rast od 4,4 odsto, u avgustu je ostvaren rast od 3,8 odsto, tako da smo na dobrom putu da ostvarimo rast od 3,5 odsto ove godine, možda čak i malo više,što je u ovim uslovima eksternih opasnosti, veoma važno", rekao je Mali Ministar je dodao da mu je drago što je MMF prepoznao tu strukturu rasta naše ekonomije na domaćoj tražnji i investicijama.

"Mi smo na stabilnim nogama, apsolutno su konsolidovane naše javne finansije", rekao je Mali i zahvalio se MMF-u na svim sugestijama i savetima koje je Vlada Srbija dobila do sada.

On je podsetio da smo po visini investicija ove godine na oko 2,3 milijardi evra, za sedam meseci, što je za 43 odsto više nego u istom periodu prošle godine,što znači da smo na pragu još jedne rekordne godine po tom pitanju.

Ministar finansija je podsetio i da je Srbija za sedam meseci privukla 2,16 milijardi evra neto investicija, što predstavlja rast od čak 41,6 odsto u neto iznosu.

"Kapitalne investicije su nam u budžetu za sledeću godinu apsolutni prioritet i biće na nivou od 4,4 odsto BDP. Očekuje nas mnogo velikih i važnih projekata kada je reč o infrastrukturi", naglasio je Mali.

Kako je rekao, deo tog budžeta će se odnositi i na kapitalne investicije i početak sprovođenja Nacionalnog investicinog programa.

"I vrlo brzo ćemo izaći sa konkretnim projektima, radi se o svim lokalnim smaoupravama i gradovima u Srbiji", kazao je on.

Govoreći o ciljevima aktuelnog aranžmana sa MMF, podvukao je da se oni redom ispunjavaju, kao što je uvođenje indeksacije penzija, usvajanje paketa zakona za razvoj tržišta kapitala, reforma Poreske uprave, bolje upravljanje kapitalnim projektima i fiskalnim rizicima.

"Plate u javnom sektoru će biti veće između osam i 15 odsto, a idemo i od 1. januara na indeksaciju penzija i implemantaciu švajcarskog modela. To je obećanje koje smo ispunili, da izađemo ove godine sa predlogom. To je pošten i fer model. Ovaj model podrazumeva da se 50 odsto penzije zavise od inflacije, a 50 odsto od rasta plata", objasnio je Mali.

Prema njegovim rečima, to je dobar i trenutno najrealniji model, sa kojim se saglasio i MMF.

Ministar kaže da bi po tom modelu rast penzija od 1. januara otprilike bio nešto iznad pet odsto.

"Ispod pet ili 5,1 odsto sigurno neće biti", dodao je Mali.

Kako je rekao, Agencija za osiguranje depozita, uz podršku Ministarstva finansija, nakon uspešne prodaje prvog paketa nenaplativih potraživanja, tzv. NPL-ova, nominalne vrednosti 240 milona evra, oglasila je prodaju drugog tzv. Velikog paketa NPL-ova u septembru 2019. godine nominalne vrednosti 1,82 milijarde evra.

"Portfolio ove nominalne vrednosti predstavlja jedan od najvećih paketa NPL-ova koji je ikada bio ponuđen u regionu", kazao je on.

Mali se osvrnuo i na reformu plata u javnom sektoru, istakavši da se očekuje punu implementaciju novog sistema plata počevši od 1. januara 2021. godine, a nakon što se usvoji Uredba o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnom sektoru u drugoj polovini 2020. godine.

"Dodata obaveza, a i želja da to završimo je usvajanje metodologije o zapošljavanju u javnom sektoru. Zakon o maksimalnom broju zaposlenih prestaje da važi do kraja ove godine i mi ćemo zajedno sa Svetskom bankom i MMF-om tokom naredne godine definisati novu metodologiju za zapošljavanje, da podstaknemo zapošljavanje u javnom sektoru, onih kadrova koji su neophodni a da sa druge strane da zadržimo kontrolu zapošljavanja u javnom sektoru", naveo je Mali.

Na pitanje zašto se malo ulaže na KiM i u populacionu politiku, Mali je rekao da se već sada razmatra da se u budžetu za narednua godinu dodatno povećaju sredstva za populacionu politiku.

"Rebalansom budžeta od pre desetak dana 7,5 milijardi dinara više je izdvojeno za podršku trudnicama i porodiljama. Već sada razmišljamo o najmanje 2,8 milijardi dodatnih izdvajanja u toj oblasti za 2020. godinu".

Kada je reč o KiM, Mali ističe da se ulaže na desetine miliona evra za investicije u pokrajini, u infrastrukturu, putve, stambene objekte za srpski narod na KiM i da je to samo početak, pošto će zbog sve više novca u budžtu biti i više para za te investicije.

Šef Misije MMF Jan Kes Martejn očekuje da će realni rast BDP-a ove godine iznositi 3,5 procenata i 4,0 procenta 2020. godine, zahvaljujući snažnoj domaćoj potražnji.

"Inflacija se zadržala na niskom nivou, očekuje se da će se u 2020. kretati u donjoj polovini ciljanog koridora, a relaksirani stav monetarne politike je i dalje ispravan s obzirom na niske inflatorne pritiske", istakao je Martejn.

Naglašava da su dobri fiskalni rezultati nastavljeni u prva tri kvartala 2019, da je na nivou opšte države zabeležen suficit u periodu od januara do avgusta, i da javni dug nastavlja da pada, dok su prinosi na državne obveznice dostigli rekordno niske nivoe.

Martejn je rekao da MMF pozdravlja uvođenje sledeće godine sistema povećanja penzija koji je predvidljiv i regularan i istakao da je švajcarska formula pravičan i održiv pristup.

Republika Srbija i MMF su u avgustu 2018. godine ušli u novi program, koji je savetodavnog karaktera i ne predviđa korišćenje finansijskih sredstava. Novi aranžman trajaće 30 meseci, odnosno do januara 2021. godine.

(Kurir.rs/Tanjug)