Najnovije vesti

SRBIN UŠTEDI 4.771 DINAR MESEČNO, ALI MNOGI SU ZARADILI MNOGO VIŠE U ZLATU: Vrtoglavi rast cene plemenitog metala UBIO EVRO! Da li znate koliko je, u zlatu, koštalo PIVO 1908. GODINE?
Foto: Profimedia

istraživanje: BOGATAŠI POSTALI JOŠ BOGATIJI ZBOG ZLATA

SRBIN UŠTEDI 4.771 DINAR MESEČNO, ALI MNOGI SU ZARADILI MNOGO VIŠE U ZLATU: Vrtoglavi rast cene plemenitog metala UBIO EVRO! Da li znate koliko je, u zlatu, koštalo PIVO 1908. GODINE?

Biznis

Evro je izgubio više od 80 odsto svoje vrednosti, izmerene u zlatu, od uvođenja 1999. godine, izjavio je za nemački FAZ-u Bernard Metjuz, rukovodilac imovine u "Bank für Kirche und Caritas eG". To je posledica mera centralne banke koje sprovode izuzetno labavu monetarnu politiku, pa novac vredi manje, a evro je najviše izložen.

Četvrtog januara 1999. za jedan evro moglo se dobiti 128 miligrama investicionog zlata, a danas samo 23 miligrama. Sličan je odnos i prema dolaru, dok je švajcarski franak izgubio dve trećine vrednosti.

Zanimljivo je i poređenje s nekim proizvodima. Godine 1906. na Oktoberfestu je krigla piva koštala 0,38 maraka ili 0,14 grama zlata, a na ovogodišnjem pivskom festivalu u Minhenu trebalo je izdvojiti 11,50 evra za pivo, odnosno 0,26 grama zlata, što je gotovo 46 puta više nego pre 113 godina.

Unca zlata je 1974. godine vredela 80 dolara, a sada čak 1.500 zelenih novčanica!

 

foto: Shutterstock


No, ako su valute devalvirale, zlato istorijski sjaji na svojoj vrednosti.


Sem u investicionom zlatu, Srbi štede i u dinarima. Naime, polovina građana mesečno u proseku uštede 4.771 dinar, koliko i prošle godine, pokazalo je istraživanje Erste grupe o štednim navikama koje je danas predstavljeno.

Generalni direktor agencije IMAS Internešenel koja je sprovela istraživanje Ansgar Loner je rekao da je stalnom porastu u protekle tri godine broj građana koji uspevaju da "sa strane" stave nešto veće iznose, tako da 25 odsto ispitanika mesečno sačuva od šest do 20.000 dinara, što je četiri odsto više nego prošle godine i 11 odsto više nego 2016. godine.

Štednju smatra važnom dve trećine ispitanika, a nešto više od trećine veoma važnom, a najzačajnija je građanima koji imaju između 30 i 49 godina.

"Približno jedna trećina građana, njih 31 odsto, zadovoljna je sumom koju trenutno može da izdvoji za štednju", rekao je Loner i dodao da je zadovoljstvo iznosom štednje u blagom porastu u proteklih već pet godina jer je 2015. udeo zadovoljnih ispitanika bio 18 odsto. Iznosom koji stave "sa strane" nije zadovoljno 43 odsto štediša, četiri odsto manje nego prošle godine.

 

foto: Profimedia

Smatra se da bogati sloj, kao i ekomonski obrazovane kategorije stanovništva vole da štede u investicionom zlatu. Mnogima je ovaj vid "kamate" doneo veliku zaradu u protekle dve decenije.


Po rečima Lonera 25 odsto ispitanika se izjasnilo da im se finansijska sitiacija poboljšala u poslednje dve, tri godine, što je četiri procenta više nego prošle godine i 14 odsto više nego 2016. godine.

Zainteresovanost građana za štedne proizvode banaka i drugih finansijskih institucija veća je za devet procenata nego prošle godine, a prednjače oročena štednja, štednja po viđenju i životno osiguranje. Udeo onih koji gotovinu čuvaju kod kuće ili u sefu je na najnižem nivou u proteklih sedam godina i iznosi 23 odsto, duplo manje nego 2013. godine.

Kada je reč o motivaciji za štednju, stvaranje finansijskih rezervi za hitne slučajeve je i dalje najčešći motiv, kog je navelo 73 odsto ispitanika, sedam procenata više nego prethodne godine. Na drugom mestu su manje i veće nabavke i renoviranje, za koje se izjasnilo 32 procenta ispitanika, šest odsto više nego 2018. godine. Ukoliko bi se na računu ispitanika iznenada našlo 30.000 dinara, njih 82 odsto bi deo tog iznosa stavili na svoj tekući račun, u štednju po viđenju ili neku vrstu oročene štednje. Svaki četvrti bi dobijeni novac u celosti odmah potrošio, a njih 14 odsto bi čitavu sumu "ostavilo sa strane".

Približno tri četvrtine anketiranih građana izjavilo je da je suma koju su uspeli da uštede u protekle dve do tri godine ista ili viša. Oni koji su sačuvali manje nego prethodnih godina, kao glavne razloge za to navode niže ukupne prihode domaćinstva, povećanje troškova života, kao i veće troškove za lečenje, odnosno negu starih. Istraživanje je sprovedeno u septembru, a anketirano je oko 500 građana.

Direktor Regionalnog centra Novi Sad u Erste banci Nino Stameski je rekao da prosečni štedni ulog u toj banci kada je u pitanju oročena štednja iznosi oko 26.300 evra. Kod štednje u dinarima prosečni oročeni depozit je oko 737.000 dinara. Stariji od 50 godina i dalje čine najveći udeo štediša te banke sa oročenom ušteđevinom, više od 65 procenata, a udeo mladih do 20 godina je 6,2 procenta.

 

(Kurir.rs / Beta)

 

 

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...