Srbija je za nepuna dva meseca zaradila gotovo 20 miliona dolara, a kao da nismo prstom mrdnuli. Recept je prost: krajem oktobra kupili smo na međunarodnom tržištu devet tona zlata, koje sada vredi 20 miliona dolara više nego tada.
Pre dva meseca Narodna banka Srbije je na inicijativu predsednika Srbije Aleksandra Vučića prvi put kupila zlato na međunarodnom tržištu, a ovih dana je zbog krize u Iranu i mogućeg rata te zemlje sa SAD cena zlata skočila na rekordan nivo i uz to i dalje raste. Računica je jasna: kupljenih devet tona zlata izuzetne finoće, kako je tada izjavila guvernerka Jorgovanka Tabaković, stajalo nas je u tom trenutku oko 440 miliona dolara (malo više od 1.500 dolara po unci). Ta količina sada vredi gotovo 20 miliona dolara više pošto je unca prvo u utorak poskupela za 70 dolara, a onda juče dostigla novu rekordnu cenu, 1.613 dolara. Jedna unca, inače, teži 31 gram.
Kupovinom krajem oktobra srpske rezerve zlata povećale su se sa 20 na 30 tona.
Mnogi skeptici u Srbiji, međutim, nisu verovali da je kupovina zlata pametan potez koji će u kratkom roku doneti ovoliko novca. Očekivano, prva u redu za napade na Vučića bila je opozicija, pa su se tako na društvenim mrežama nizali podsmesi i prozivke na račun vlasti i ove odluke. Međutim, niko od njih nije obratio pažnju na to što je predsednik Vučić u obrazloženju odluke pomenuo mogući skok cene zlata i nafte ako dođe do eskalacije u Iranu.
- Svaka priča oko sukoba sa Iranom razara naftno tržište. Bilo šta da se dogodi sa Iranom, vi ne znate kolika će cena nafte i zlata da bude - izjavio je tada Vučić i, kako se ispostavilo, predvideo šta će se dogoditi.
On je objasnio da je povećanje rezervi zlata jedan od najboljih načina da se zemlji obezbedi sigurnija budućnost u okolnostima potencijalno negativnih kretanja na finansijskim tržištima, ali i na tržištu nafte, bakra i čelika.
NBS najavljuje da je cilj da Srbija ima 50 tona zlata.
Ekonomista Miladin Kovačević za Srpski telegraf kaže da je zlato sigurna vrednost i da će se srpske rezerve povećavati.
- To je bila dobra procena. Povećanje cene zlata je uvek bilo posledica neizvesnosti i nestabilnosti u ekonomiji velikih. Neke zemlje idu na kupovinu zlata kao na sigurne vrednosti. Rusija, recimo, kupuje dosta zlata. Mi smo kupili tu količinu zlata i to se isplatilo, a kupovaćemo i dalje. Mislim da ćemo otkupljivati celu količinu koju proizvedu Kinezi iz "Ciđina" u Boru i Majdanpeku - zaključuje Kovačević.
Ove zemlje imaju najviše zlata
Zlatna groznica trese ceo svet. Najveće rezerve trenutno imaju SAD, Nemačka, Italija, Francuska i Rusija, a zlato kod pojedinih velikih sila čini čak 70 odsto njihovih ukupnih deviznih rezervi. U regionu Srbija (ne računajući Hrvatsku) ima najveće količine zlata.
Ove zemlje imaju najviše zlata na svetu:
1. SAD - 8.407 tona
2. Nemačka - 3.483 tone
3. Italija - 2.534 tone
4. Francuska - 2.518 tona
5. Rusija - 519 tona zlata
* Kina - zvanično je 2008. godine imala 600 tona zlata, da bi 2019. ova količina (nezvanično) narasla na 1.852 tone, međutim, Kina je 2016. prestala da objavljuje zvanične podatke o tome.
Građani koji su prethodnih godina kupovali investiciono zlato (čisto zlato finoće 999.9 ) ostvarili su ekstra zaradu. Ulagači su 2019. godinu zavrsili sa efektivnim plusom od 30 odsto. Događaji u Iranu u prvoj sedmici 2020. godine doneli su ulagačima dodatnih 10%.
NE PROPUSTITE
I država i gradani kupuju čisto zlato. Zlato koje drzava kupuje naziva se monetarno zlato i najčešće se proizvodi u formatima od 12,5 kilograma i većim. Najveći proizvođači monetarnog i investicionog zlata nalaze se u Švajcarskoj.
Ulaganje u zlato, zbog pozitivnih efekata postalo je odlična investicija i za državu i za građane jer je zlato najpouzdaniji čuvar monetarne i finansijske stabilnosti kako država, tako i pojedinaca.
(Kurir.rs / Srpski telegraf)
