Pritom je rast izvoza bio 11,5 odsto, a uvoza 10,3 odsto.
Izvezeno je robe u vrednosti 2,8 milijardi evra, a uvozeno za 3,9 milijardi evra.
Deficit je iznosio jednu milijardu evra, što je povećanje od 7,2 odsto u poredjenju sa istim periodom prethodne godine.
Pokrivenost uvoza izvozom je bila 73,6 odsto dok je u istom periodu prethodne godine bila manja, 72,8 odsto.
Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama s kojima Srbija ima sporazume o slobodnoj trgovini.
Zemlje članice Evropske unije čine 61,5 odsto ukupne razmene.
Glavni spoljnotrgovinski partneri Srbije u izvozu bili su Nemačka, Italija, BiH, Rumunija i Rusija, a u vozu Nemačka, Kina, Rusija, Italija i Mađarska.
U trgovinskoj razmeni drugi po važnosti partner Srbije su zemlje CEFTA, sa kojima ima suficit u razmeni od 326,8 miliona dolara. To je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda - žitarice i proizvodi od njih, nafte i naftnih derivata, električnih mašina i aparata, drumskih vozila i obuće.
Pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa susedima.
U Bosnu i Hercegovin Srbija najviše izvozi gasna ulja i proizvode za ishranu životinja, a uvozi se koks i polukoks od kamenog uglja i žica od gvožđa i čelika.
U Crnu Goru se iz Srbije izvoze kamioni, dizel, preko 20 tona i rude olova i koncentrati, a uvoze se najviše sirovi aluminijum i električna energija.
U Severnu Makedoniju izvoze se električni provodnici i električna energija, a uvoze se najviše lekovi za maloprodaju i valjani proizvodi od gvožđa i čelika.
Od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Rumunijom, Češkom, Bugarskom, Hrvatskom, Slovačkom, Ujedinjenim Кraljevstvom, Švedskom.
Najveći deficit Sebije je u trgovini s Кinom zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopa, i s Rusijom.
(Beta)
NE PROPUSTITE
