Nisam ja od onih što nemaju šta da kažu... Ali sam ranjiva. Mada ćutimo kad nemamo šta da kažemo. Ćutimo da rečima ne povredimo onog pred kim ćutimo. Ćutimo dok čekamo da prođe nevreme, da prođe nesporazum.
Ovako u svojevrsnoj ispovesti za Kurir počinje priču guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković. Iako su njeno profesionalno mišljenje i ekonomske prognoze nadaleko poznati, za naš list je iz potpuno drugog, privatnog ugla i sa sentimentom pričala o krizi izazvanoj koronavirusom, aktuelnoj političkoj situaciji, opoziciji, ali i ljubavi, patnjama, kolegama, deci...
Guvernerka je na originalan, sebi svojstven način podelila sa nama razmišljanja o temama koje i nju, a verujemo i mnoge od nas, danas okupiraju. I gotovo smo sigurni da ovu njenu stranu - onu duboko ljudsku, ranjivu, skoro potpuno ogoljenu - niste dosad imali prilike da upoznate.
O koronavirusu
VERA U BOGA I STRAH OD GREHA
- Nije li Dimitrije Mereškovski rekao da će 21. vek biti borba između čovekoboga i Bogočoveka. Možda se čovek previše zaigrao? Možda se priroda brani od čoveka. Nemam odgovor, ali ako ne postoji nešto u šta verujemo, stvoritelj, Bog, kako god ga nazivali... mi smo niža bića i uzalud takvom čoveku crna inteligencija. Rečima Dostojevskog: „Ako ne postoji Bog, sve je moguće...“ Ako nemamo veru u Boga i STRAH od greha, onda je sve moguće. Ako se čovek usudio da na ovaj način prkosi prirodi, ako je pomislio da je Bog, ako ovako „rešava“ probleme u ekonomiji, budućnost čovečanstva nije svetla. Nama su isporučene posledice i mi smo pokazali i hrabrost, i umeće, i snagu da se borimo za ljude, za svakog čoveka. Jer na tome počiva snaga svake države. Samo retki osporavaju način i uspeh te borbe jer je takvima uvek zelenija trava u tuđem dvorištu.
O patnjama
SPORO PROLAZI ONO ŠTO ME BOLI
- I danas, dok se krećem kao dete koje uči da hoda, živim kao i uvek: čitam, piskaram, sređujem, raspoređujem slike i drage predmete s voljom i posvećeno kao da je to najvažnija stvar na svetu. Ne brinem što sporo prolazi ovo što me boli. Kad bi sve što boli tako lako prolazilo... Kad bi sve što povredimo tako lako zaceljivalo, gde bi nam bio kraj. Hodam, ali sporo i oprezno, kao po ledu. Kao onaj ko je pao pa se boji da će opet. To je proces ozdravljenja, ne trenutak. Neke bolesti prebolimo i od nekih povreda čovek ozdravi. Ali kad nas povrede oni kojima verujemo, skoro nikad se ne oporavimo.
O željama, planovima
SVE ZA ČIM ŽUDIMO - DOĐE
- Sve za čim žudimo i što želimo, desi se. Dođe. A mi mu utiremo put strpljenjem, verovanjem, radom i čistim srcem i mislima. Svedočim svoje reči. Svako će biti svedok ostvarenja ako ume da želi ono za šta je spreman i čega je vredan. Ako je svestan da nam nije dato da imamo baš sve ,već baš ono što nam je potrebno, namenjeno.
O deci
VERUJU U MOJE IZBORE
- Nemam ni prava, ni želje da pričam o svojoj deci. Koštalo ih je već mnogo što su moji, iako znaju da su moji izbori pravi. I veruju u njih jednako kao i ja.
O izborima
KUĆA GRAĐENA VEKOVIMA
- Verujem da su sad gotovo svi shvatili da je Srbija ova jedina koju imamo, mesto gde smo najpoželjniji kao ljudi, celoviti, nesavršeni, vredni i nostalgični, buntovni i smerni... Da ne bude Srbija u kojoj smo SAMO rođeni, u kojoj smo živeli, nego ona za koju živimo jer je ona stvorila nas. Vreme je da nastavimo da gradimo Srbiju kao samoodrživu državu, oslonjenu na svoje potencijale i povezanu sa svima. Jer iako smo kuća nasred puta, na raskrsnici Istoka i Zapada, mi ipak imamo svoju kuću građenu vekovima. Nisu nam je poklonili ni izgradili drugi... Valjda je ovo vreme preispitivanja i potvrđivanja svega vrednog. I nadam se da će ono što radimo sve vreme i ovog puta biti potvrđeno kao ispravan i jedino mogući put.
O mogućnosti da bude premijer
IZAZOVI
- Hvala lepo. A ko bi onda bio guverner? Ja volim ovaj posao. NBS je danas institucija kojoj veruju građani jer se u dinar veruje, ne na reč, nego na stabilnost. Stvorila sam tim koji može da odgovori na mnoge izazove i podrška smo Vladi, predsedniku, garant smo finansijske stabilnosti i simbol saradnje između državnih organa. Ali NBS ne funkcioniše po principu automatskog pilota, već odgovornog rukovođenja.
O ponašanju opozicije
NEDOSTATAK LJUBAVI U DETINJSTVU
- Teško je gledati, a nemoguće razumeti šta je sve u stanju danas čovek da uradi da bi zadovoljio neki svoj prohtev, nagon, da bi naškodio drugom, kako se ljudi ophode prema najbližima, prema nepoznatima. Da ne nastavljam. Verujem da je reč o nedostatku ljubavi u detinjstvu. Ljubavi u najširem smislu reči. Onaj ko nema ne može ni da da. Onaj koga nisu voleli ne može da voli... grudva snega se uvećava jer su izuzeci postali pravilo. I evo gde smo došli. Ponekad se toliko uplašim zbog svega da pomislim - ima li smisla da radim bilo šta, a onda shvatim da bi to bila predaja i konačna pobeda zla.
O ljudima
NEKO NAM JE I MRAČNO NEBO I VEDAR DAN
- Neki ljudi su nam kao mračno nebo, olovna tuga i nemamo gde osim u sebe. Neki ljudi su nam kao vedar sunčani dan kad rastemo u svom srcu i u očima drugih. Neki bi voleli da nam budu vedar dan, ali nisu. Neki su nam i mračno nebo i vedar dan, kako kad. Zavisi i od njih i od nas. Neki su nam sve to u jednom danu, kao čitav život u jednom susretu.
O ljubavi
PRVI POGLED
- Ljubav na prvi pogled, kaže svako ponekad. Prvi pogled na ljubav zaborave mnogi, a pamte retki. I kroz život uvek nas vodi ili sapliće taj prvi pogled ili susret. To je ljubav kojoj težimo. Ili baš zato od nje bežimo. Oni koji su prvo videli ljubav nepopravljivo traže reprizu. Oni koji su prvo videli naličje ljubavi nikad neće videti njeno pravo lice. A možda ipak jedan njen zrak osvetli nečiji mrak. U luci nekih plavih očiju.
O licemerju
BORBA ZA SVAKI DAN
- Kako lako ljudi sude drugima predstavljajući to verom u ideale, principe. A ne znaju koliko je iskustva, mudrosti i vere u toj odluci koju osuđuju. Niko ih ne pita, ali oni bi da sude. Očima svojih razloga vide sve i svakog. A možda su deca i vera da ih poveravamo boljem glavni razlog za pristajanje da te nerazumni, bestidni i zavidni pljunu? Zato su spremni da podnesu uvrede i mržnju. Majke i žene koje pamte.... Oni koji znaju šta je borba za svaki dan, zajednički ručak, porodicu, oni odaju priznanje za urađeno. Za ovo danas.
Kurir.rs/ Ivana Žigić Foto: Privatna arhiva
NE PROPUSTITE
