BEOGRAD - Po oglasima i na društvenim mrežama već se traže radnici za branje malina, a na jednom od njih je navedeno da je dnevnica 3.000 dinara uz obezbeđen prevoz. I ne traže samo valjevski malinari berače, već su sve češći i oglasi proizvođača malina iz ariljskog kraja.
U valjevskom kraju, malina se gaji na oko 1.500 hektara, ali se poslednjih godina beleži trend smanjenja površina jer proizvođači nisu više tako sigurni u otkupnu cenu i plasman. Dok standardne sorte malina poput vilameta koja se najviše gaji u Kolubarskom okrugu, tek treba da donesu zreo plod, pojedini proizvođači dvorodnih sorti počeli su da beru prve plodove, objavio je Agroklub.
NE PROPUSTITE
Aleksandar Todorić iz sela Gunjaci kod Osečine, na 20 ari gaji dvorodnu malinu, ali je na njegovom imanju zastupljena i sorta vilamet i glen ampl.
"Dvorodu malinu gajim na oko 20 ari površine i ona može biti profitabilna jer stiže prva, a roda ima i u jesen. Ipak, većina nas je vezana za otkupljivače i hladnjačare, to ide na veliko, a dvorodna bi mogla da ide na pijac ili u trgovinu. Prošle godine dvorodnu malinu trebalo je pokositi, ali to nisam uradio, zato je ona i stigla ovako rano. Inače zri bar dve sedmice pre vilameta, a ima roda skoro do mrazeva", kaže Todorić i napominje da malinjake treba održavati, a čim se zapuste bude i do 30 odsto roda manje. "Ono što budemo imali prodaćemo hladnjači sa kojom imamo ugovor, ali ne znamo još kakva će biti otkupna cena. Realno bi bilo bar oko dva evra."
Sa druge strane, Nebojša Birčanin iz sela Suvodanje nije optimista kada je u pitanju ovogodišnja otkupna cena. "Mislim da je malina završila svoje i da nestaje polako. Nekad sam imao pola hektara pod malinom, a sad samo 15 ari. Iz godine u godinu ista priča oko otkupne cene, najavljuje se da će biti dobra, a kad berba počne - cena padne. Stanje na terenu sa malinjacima ni ove godine nije dobro, dosta je zapuštenih malinjaka, pa će i rod biti nešto manji, a uz to pitanje je i kako naći i platiti berače", kaže Birčanin.
Problem - radna snaga
Veroljub Stanić iz sela Drenaić napominje da velikih količina maline ove godine neće biti, ali da su hladnjače prodale prošlogodišnje zalihe, pa se nada dobroj otkupnoj ceni. "Malinjaci su loši ove godine, biće manje roda, pa očekujem bolju cenu. Neće to biti ko zna koliko da se ubere, ali će problem biti naći radnu snagu. Ja imam više od jednog hektara maline, radiću ono što treba da dobijem plod, ali ko će ga brati, ne znam", pita se Stanić.
Po oglasima i na društvenim mrežama već se traže radnici za branje malina, a na jedom od njih je navedeno da je dnevnica 3.000 dinara uz obezbeđen prevoz. I ne traže samo valjevski malinari berače, već su sve češći i oglasi proizvođača malina iz ariljskog kraja.
NE PROPUSTITE
Za malinu - 250 dinara?
Pred sam početak berbe maline u mačvanskom kraju objavljena je vest da je jedna hladnjača ponudila proizvođačima 250 dinara za ekstra klasu ovog voća. Za sada je sa ovom ponudom, navodno, izašla samo jedna hladnjača iz Pančeva, prenosi list Politika.
Poznavaoci tvrde da je ponuđena cena isključivo rezultat celokupnog stanja na svetskom tržištu, gde vlada nestašica ovog voća. Stare zalihe kod naših tradicionalnih kupaca sve su manje, a potražnja za kvalitetnom malinom raste na globalnom nivou.
(Kurir.rs/Agroklub)
NE PROPUSTITE
