BEOGRAD - Više od 70 kompanija i privrednika iz Srbije prošlo je, u okviru međunarodnog projekta „Druga šansa“, obuku sa mentorima i dobilo podršku i savet kako da ponovo pokrenu biznis nakon neuspeha u prvom pokušaju.
Ovaj projekat realizuje Privredna komora Srbije sa partnerima iz Dunavskog regiona s ciljem da se pomogne privrednim subjektima koji su u procesu restrukturiranja ili stečaja ili su suočeni sa drugim problemima u poslovanju.
„Prema podacima Small Business Administration (SBA), svega polovina privrednih subjekata preživi prvih pet godina, a samo trećina dođe do desenije poslovanja. Ipak, ohrabruje činjenica da je gotovo svaki uspešan privrednik barem jednom bio neuspešan, bilo da ga je odbila neka velika kompanija ili investitor, da je pogrešio sa prototipom, dobio otkaz, ili bankrotirao. Pokretanje poslovanja od nule nije lako, a namera nam je da kroz „Drugu šansu“ pomognemo posrnulim firmama i da ih ohrabrimo da ponovo pokrenu biznis“, izjavila je Tamara Dunđerović, rukovodilac Centra za programe podrške privredi, i mikro, malim i srednjim preduzećima.
PKS nudi edukativnu mentoring uslugu svima koji su u problemu, a edukacija je usmerena na podizanje kapaciteta firmi, utvrđivanje greške i razumevanje šta je do nje dovelo, kao i na redefinisanje strategija poslovanja, kako bi se izbeglo ponavljanje greške, istakla je Dunđerović, koja je i menadžer projekta. Pozvala je privrednike da se obrate Komori za podršku, savet i informaciju.
Predstavnica PKS ukazuje da se privrednici Srbije i celog Dunavskog regiona suočavaju, kada je reč o ponovnom pokretanju poslovanja, sa sličnim izazovima - nepostojanjem regulatornog okvira koji podržava drugu šansu, nedostatkom finansijskih i nefinansijskih usluga koje ciljaju na rešenje problema, kao i sa negativnom stigmom.
U zemljama Dunavskog regiona, broj poslovnih neuspeha prošle godine porastao je za 3,6 odsto dok se u Evropskoj uniji oko 200.000 preduzeća svake godine suoči sa nesolventnošću, što rezultira gubitkom 1,7 miliona radnih mesta.
Mnogi privrednici, čija su preduzeća bankrotirala, osećaju se obeshrabreno da ponovo pokrenu poslovanje, kako zbog stigmatizacije i diskriminacije sa kojom se suočavaju nakon bankrota, tako i zbog poteškoća prilikom dobijanja sredstava za osnivanje novog privrednog subjekta.
„U trenutku kada se svi privrednici suočavaju sa posledicama KOVID-19 pandemije koja utiče na povećani rizik poslovanja, možemo očekivati da se broj problematičnih biznisa u narednom periodu poveća. U 2021. godini dolaze na naplatu odloženi porezi i doprinosi, kao i nastavak plaćanja rata kredita koje su bile u moratorijumu. Pad prometa i niže privredne aktivnosti uticaće i na kapacitet za vraćanje dugovanja privrednih subjekata, pa će jaz biti sve veći“, ukazala je Dunđerović.
Podseća i na izveštaj Narodne banke Srbije (NBS) o kreditnoj aktivnosti banaka koji pokazuje da je tokom trećeg tromesečja povećana tražnja privrede za kreditima, vođena prvenstveno potrebom za likvidnošću i refinansiranjem dok je smanjena tražnja za investicionim kreditima.
Pored podrške onima koji se suočavaju sa problemima i ranog upozoravanja na probleme u poslovanju, Dunđerović naglašava da podrška „drugoj šansi“ može značajno da doprinese ekonomskom razvoju zemlje, o čemu svedoči i podatak Evropske komisije da biznisi koji su ponovo pokrenuti, rastu brže od onih koji posluju prvi put, uzimajući u obzir promet i nova radna mesta.
Fokus treba da bude i na podizanju svesti šire javnosti o važnosti blagovremenog utvrđivanja i otklanjanja problema u poslovanju, ali i u davanja druge šanse onima koji nisu imali sreće u prvom pokušaju, kao i na inicijativama i predlozima izgradnje institucionalnih kapaciteta za podršku održivom poslovanju, predlaganjem realnih i primenjivih mera podrške.
U projektu „Druga šansa“ učestvuje više od 400 kompanija i privrednika, nacionalnih i finansijskih institucija celog Dunavskog regiona.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
