Grčka i dalje ne otvara granice za srpske državljane, a sudeći po lošem razvoju loše epidemiloške slike, mnoge agencije već sada tvrde da su bankroti nešto što će biti neminovno.
I pored državne pomoći i isplate ukupno 6 minimalaca za svakog od radnika, mnoge agencije jedva sklapaju kraj s krajem jer mesecima nisu zaradile ni dinar. Mnoge su se istovremeno nadale predstojećoj sezoni, ali imajući u vidu prognoze o nastavku epidemije, optimizam je sve manji. U takvim okolnostima pitanje je ima li rešenja za njihovu budućnost, ali i šta će biti sa uplaćenim novcem i aranžmanima.
“Nema interesovanja niti ikakve mogućnosti da se organizuju putovanja za Grčku, s obzirom na to da je epidemiološka situacija u ovom trenutku ne samo u Grčkoj, već i u Srbiji ovakva kakva jeste. Objektivno je teška situacija, te se teško može rešiti na racionalan način. U takvim okolnostima pitanje je da li agencije koje i sada opstaju bez dinara prihoda mogu da opstanu još godinu dana”, kaže za “Blic Biznis” direktor Nacionalne asocijacije turističkih organizacija Srbije (JUTA) Aleksandar Seničić.
Aranžmani za Grčku su najugroženiji jer je Grčka kao destinacija najtraženija na našem tržištu. Takođe, najveći broj zamenskih vaučera izdat je za tu destinaciju. A kada se sve to sagleda i sabere, upitno je i koliko je realno očekivati od grčkih partnera i povratak novca.
“Do sada nema novih uplata, a ovo što je bilo uplaćeno do 15. marta davana su zamenska putovanja i rešava se u skladu sa donetom Uredbom. Grci takođe imaju obavezu da ukoliko se to ne realizuje u toku ove godine, da našim agencijama vrate taj novac početkom sledeće, pa smo i mi isto tako predvideli da kada taj novac dođe vratimo putnicima. Ako ne bude sezone veliko je pitanje da li će sve to biti izvodljivo. To ne možemo da predvidimo”, upozorava Seničić.
Seničić kaže da je teško i Grcima jer su “sigurno dobijen novac već potrošili”.
“Otvara to istovremeno i mogućnost da ti hoteli ili privatne vile proglase bankrot jer ne mogu da opstanu, i šta ćemo onda... To su sve pitanja koja smo započeli sa grčkom ambasadom i ministarstvom, te tražimo neko rešenje”, ističe Seničić.
Treba pritom znati i da postupak vraćanja novca od strane osiguravajućih kuća nije jednostavan. Iznos povraćaja zavisi od nekoliko činjenica: iznosa osigurane sume, vrste licence, vrednosti prodatih aranžmana koje osiguranje pokriva. Tako povraćaj može biti 50 odsto i manje, što znači da na toliki procenat uplaćene sume može računati i putnik.
Pojedini agenti kažu da je za opstanak agencija važno da se obezbedi ulazak naših turista u Grčku, najbolje bezuslovno, ili da se u što skorije vreme definišu precizni uslovi ulazaka turista. U suprotnom, gotovo je nemoguće da agencije prežive, tvrde agenti, govoreći o nekom najboljem mogućem scenariju i za agencije i za radnike, ali i putnike.
"Osiguravajuće kuće sad izbegavaju zbog straha da do realizacije neće doći usled kovida-19, a drugi razlog je to što mnoge turističke agencije nisu ni prethodni depozit za osiguranje platili. Takođe je razlog to što su neke 'čuvene agencije' svojevremeno proglasile stečaj, pa su osiguravajuće kuće koliko-toliko isplatile štetu potrošačima, a te iste agencije, odnosno njihovi vlasnici su otvorili druge agencije i nastavili sa radom. Klasična prevara i prema potrošačima i prema osiguravajućim kućama", navodi Goran Papović iz Nacionalne organizacije potrošača i ukazuje na zabrinjavajuću činjenicu:
"Kad saberete vrednost uplaćenih aranžmana, turističkim agencijama, sa osiguranom sumom kod osiguravajućih društva, pa to podelite sa brojem putnika dobićete da po aranžmanu ne možete dobiti više od 15 evra. Prevedeno, uplaćenih 100 evra, sad vrede 15 evra".
On upozorava na to da nedostaju ozbiljne kontrole i ozbiljno kažnjavanje prekršioca, odnosno prevaranata.
Kurir.rs/ Blic.rs
