Priča Marka P, danas uspešnog privrednika koji proizvodne pogone ima podno Kopaonika, jedna je od retkih koja pokazuje kako dobra ideja i doslednost u poslu mogu da vas dovedu do vrha.
Marko je započeo biznis pre punih pet godina, a samo dve godine posle ono što radi, prepoznali su biznisi širom sveta. Danas je Marko vlasnik ozbiljne Proizvodnje kvalitetne hrane. A sve je počelo od jedne želje i sa jednim ciljem - da sa porodicom nastavi život u rodnom kraju i da iskoristi blagodeti okoline u kojoj živi. I završilo se proizvodnjom domaće zimnice koja danas ide širom sveta - kod ugostitelja i na rafove po Meksiku, Australiji, Kanadi, Engleskoj.
Sa 20 godina je pokrenuo prvi posao, i to nešto što tržište Raške tada nije imalo - taksi udruženje. Još tada se pokazalo da mu je inovativnost "jača strana". Godinama kasnije to je i potvrdio, kada je sa ocem i bratom pokrenuo biznis u potpuno drugoj oblasti - proizvodnji domaćeg džema, ajvara, sokova... Ali s posebnim akcentom na kvalitet i doslednost - imati ono što drugi nemaju i ne podleći serijskoj proizvodnji.
"Volim da budem u malom gradu i želim da moja deca odrastaju ovde. Tako sam došao na ideju da bi jedan ovakav biznis, koji je potpuno povezan sa prirodom, mogao da bude dobar za mene i za sve druge koji rade sa mnom", objasnio je Marko.
Prema njegovim rečima, osnovna ideja je bila da se kroz najkvalitetnije proizvode čuva srpska gastronomska kultura, ali i da se očuva lokalna proizvodnja i privreda tog kraja.
Džemovi i sokovi od drenjina, divljih borovnica i kupina, ajvar pravljen od ručno seckanih paprika pečenih na smederevcu, danas stižu do najudaljenijih zemalja sveta uz poruku da će prava roba naći kupca koji zna šta je kvalitet.
U početku je bilo teško, priča sagovornik lista, ali podrška porodice je ono što je bilo presudno za opstanak i uspeh. Bili su to, kako nam kaže, poslovni koraci pešaka. Posao je započet od nule, a sve potpuno spontano. Imali su zasad dunja i hteli da finalizuju proizvod, a kako u celom njihovom kraju nigde nije rađena topla prerada voća i povrća, oni su odlučili da se sami postaraju za to.
- Krenuli smo bojažljivo, bez prevelike ambicije, a dobre ocene i pozitivne reakcije koje su stizale sa sve više strana, dale su nam, međutim, vrlo brzo odgovor da smo na pravom putu. I od tada nismo odustajali, ni od proizvodnje, niti od stava da moramo biti originalni i dosledni, kako kvalitetu, tako i ceni", kaže Marko.
Sve je počelo sa sokovima i slatkim, koje je lično Marko nudio po prestižnim hotelima na Kopaoniku, a gde su ih veoma lepo prihvatili, te su dalje poslovi krenuli sami da se nižu.
Najpre je, kako kaže, počeo posao sa Meksikom, pa su se zatim nizali poslovi - izvoz u Australiju, Kanadu, Englesku... Interesantno je da sada ajvar sa Kopaonika stiže i u kuhinju jednog od najpoznatijih kuvara u Kanadi - Kristin, koja je nešto poput Džejmija Olivera u Engleskoj, a to zaista smatraju uspehom.
- Sve radimo ručno. Tako su radile naše bake, tako radimo i mi. Svi naši proizvodi napravljeni su isključivo od domaćeg voća i povrća koje je uzgajano u podnožju Kopaonika i okolini. Na taj način pravimo džem koji ima ukus naših krajeva, ali i pomažemo lokalnu privredu da radi i proizvodi još više. Svi sa kojima radimo su u poslednjih pet godina povećali proizvodnju i krenuli sa uzgojem nekih novih kultura, istakao je sa ponosom Marko.
(Kurir.rs/Blic)
NE PROPUSTITE
