Najnovije vesti

FRILENSERIMA POČELE DA STIŽU PORESKE PRIJAVE: Država ne odustaje od naplate poreza sa zateznim kamatama pet godina unazad
Ilustracija, Foto: Shutterstock

KAKO PLATITI

FRILENSERIMA POČELE DA STIŽU PORESKE PRIJAVE: Država ne odustaje od naplate poreza sa zateznim kamatama pet godina unazad

Biznis

Četiri meseca nakon što je država krenula u "borbu" sa 100.000 frilensera u Srbiji, ne stišava se priča oko namere Poreske uprave da im retroaktivno naplati porez, i malih "privrednika" s druge strane, koji traže da se naplata na planirani način obustavi.

Trenutno stanje je sledeće - država je frilenserima do sada uručila nekoliko desetina poreskih rešenja. U proceduri je i oko 2.000 poziva Poreske uprave, koji će do marta, najkasnije aprila takođe postati rešenja. Država takođe intenzivno nastavlja sa kontrolom rada frilensera, a cilj je, prema planu koji je i sada na snazi, naplata poreza i to retroaktivno za pet godina unazad, sa zateznim kamatama.

S druge strane, Udruženje radnika na internetu ne odustaje od svojih zahteva, a to su : obustava trenutne naplate poreza i pregovori sa Ministarstvom finansija i Poreskom upravom o uspostavljanju realnog načina oporezivanja – a ne onog, kako kažu, koji će im uzeti više od polovine prihoda.

Ilustracija
Ilustracijafoto: Shutterstock

Država Vladimiru traži 6 miliona !

Centar za istraživanje javnih politika izračunao je da su u proseku prihodi frilensera oko 80.000 dinara bruto mesečno za muškarce i 60.000 dinara za žene. Prema njihovoj proceni, čak i da je najmanji dug za porez u pitanju, po najpovoljnijoj neoporezivoj osnovici od 50 odsto, srpski frilenser duguje ozbiljan iznos.

U slučaju da su na primer u jednoj godini u proseku prihodovali 80.000 dinara bruto mesečno, bili bi dužni da za poreze i doprinose uplate u najboljem slučaju oko 270.000 dinara godišnje (2.300 evra).

Za pet godina unazad, koliko država sada hoće da im naplati dug, to bi značilo ceh i veći od 11.000 evra!

Vladimir Ilić iz Petrovca na Mlavi koji je frilenser od 2015. dobio je rešenje na šest miliona dinara. Rešenje glasi na ime prihoda od osam miliona dinara koje je ostvario tokom četiri godine (48 meseci).

Frilenseri, inače, najčešće pružaju usluge razvoja softvera, prevođenja, časova stranih jezika, promocije i grafičkog dizajna na raznim digitalnim platformama.

Ali, tu su i ljudi koji prihode ostvaruju na društvenim mrežama, internet klađenjem ili oni koji su izdavali "stan na dan"

Siniša Mali, vakcina, prijava
foto: Instagram Printscreen, Siniša Mali

Ministarstvo finansija: Ne odustajemo

S druge strane, iz Ministarstva finansija više puta su poručili da porez mora da se plati. Poruka je i da su spremni da menjaju zakone i da prilagode regulativu aktuelnom trenutku, ali da će se izmenjeni propisi primenjivati u budućnosti, dok se dospele poreske obaveze moraju izmiriti.

MInistar finansija Siniša Mali rekao je za Blic da se Zakon nije menjao od 2003. godine.

"To da li je neko frilenser ili ostvaruje prihod na drugi način nije pitanje, on je dužan da plati porez. Ono što se jeste desilo je to da u poslednjih nekoliko godina imate sve više takvih ljudi koji primaju prihode iz inostranstva. Po analitici Poreske uprave, taj broj je dostigao kritičnu masu i zahtevao je dodatnu kontrolu. Kako od mene kao ministra očekujete da kažem nemojte da platite porez. Vrlo je prosto - jeste platili ili ne. Ja plaćam, 2,2 miliona zaposlenih plaća, pa što vi ne biste platili", rekao je Mali za Blic.

I predsednik Aleksandar Vučić osvrnuo se juče na ovu priču.

"Ja ne mislim da su protesti rešenje, tu ima prostora da se razgovara, ali ne o tome da li da platite porez ili ne, već o tome od kada da ga platite", rekao je Vučić govoreći o frilenserima.

Ilustracija
Ilustracijafoto: Shutterstock

Problem sa obračunom poreza

Sada je činjenica i da frilenseri koji žele da plate porez teško sami mogu i da obračunaju svoje obaveze. Mnogi su pokušali, i zaključak je da je tako nešto u praksi vrlo teško, bez knjigovođe, jer visina poreza i doprinosa zavisi od mnogo faktora - vrste prihoda, te da li je reč o autorskom honoraru ili ugovoru o delu, da li je frilenser stalno zaposlen u drugoj firmi ili ne... I tu nije kraj.

Razlike su brojne, od stopa za obračun poreza do dozvoljenog odbitka koji se ne oporezuje. Tako, na primer, u slučaju honorara odbitak ide od 34 do 50 odsto. Kod ugovora o delu on je 20 procenata.

Takođe, obveznik sam mora da zna da li naša zemlja ima ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa državom iz koje mu stižu sredstva. Najčešći slučaj je da se porez plaća prema mestu boravka onoga ko dobija prihod, što bi značilo da najveći broj frilensera treba da plati obaveze u našoj zemlji.

(Kurir.rs/Blic.rs, S.L.)

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...