Bio narandžaste, bele ili ljubičaste boje, batat je postao nezaobilazan deo pijaca i supermarketa. Zovemo ga još i slatki krompir iako sa krompirom nema nikakve veze.
Batat niti pripada krompirima, niti su u rodu, zajednički im je samo krtolast koren i to što se manje-više pripremaju na isti način - s tim što batat ima široku upotrebu i u slatkim dezertima koja kod krompira manjka.
Sve ostalo, a tu spadaju nutritivni sastav i lekovitost, ide u prilog batatu.
Batat potiče iz Južne Amerike gde se uzgaja skoro 5.000 godina, ali je rasprostranjen na svim kontinentima, a od pre nekoliko godina ova višegodišnja tropska biljka stidljivo se proizvodi i kod nas. Ratari koju se drznuli da se upuste u avanturu gajenja nečega što nije opšte poznato u Srbiji tvrde da se od ove krtole može zaraditi i do 10.000 evra po hektaru, a to što je sve traženiji, a još nedovoljno rasprostranjen na tržištu, još je jedna stvar koja mu na našem podneblju ide u prilog.
Beli batat daje najveći prinos, ljubičasti je na glasu kao najzdraviji, a u Srbiji je najpopularniji narandžasti batat.
Nutritivna bomba
Batat je prava nutritivna bomba: 200 grama tog nepravilnog korena sadrži istu količinu beta-karotena koliko i pet kilograma brokolija, a samo 140 grama batata namiri preporučenu dnevnu potrebu za vitaminom E.
Ukus mu je slatkast, kremast, malo podseća na pečenu bundevu, a prepun je vitamina i minerala, pa ga roditelji biraju kao prvu hranu za bebe. Restorani su počeli u jelovnicima da umesto klasičnog pomfrita služe onaj od batata, jer lepo izgleda, a i zdraviji je.
Paprena cena
Za razliku od krompira koji trenutno košta oko 50 dinara, ali mu cena pada tokom godine i mnogo niže, cena batata se ne menja mnogo već godinama, pa je za kilogram potrebno izdvojiti od 250 do 300 dinara.
Uprkos paprenoj ceni, batat ima svoje redovne kupce, pa veći marketi ne dozvoljavaju da gajbica sa njim bude prazna.
Batat se sadi tokom juna, a najveća boljka poljoprivrednika, suša, njemu ide u prilog. Ovaj krompir može da izdrži temperature iznad 50 stepeni celzijusovih, ali mu zato minus uopšte ne prija. Otporan je na štetočine, pa se sredstva za zaštitu praktično ne koriste, što je još jedan od razloga njegove popularnosti na tržištu.
NE PROPUSTITE
Batat se vadi kada koren dostigne više od 150 grama što se može očekivati 100 do 130 dana nakon sadnje. Vadi se od avgusta do oktobra i važno je završiti taj posao pre mraza. Znak tehnološke zrelosti korena je beli sok koji curi iz biljke.
Jedna biljka daje do tri kilograma korena i u komercijalnoj proizvodnji prinos može biti od 20 do 50 tona po hektaru. Berba listova batata, koji su takođe jestivi, moguća je i nekoliko puta godišnje.
Ratari koji hoće da odu korak dalje od same proizvodnje mogu da se otisnu u preradu i da prave brašno od batata, pire, čips, kašice...
(Kurir.rs/Boljazemlja)
NE PROPUSTITE
