Prerađuju naftu i prodaju gorivo…Čini se da je upravo takva prva asocijacija i generalna percepcija kada su naftne kompanije u pitanju. Ipak, tokom prethodne decenije opšteprihvaćena teza o tome da se naftaši isključivo bave „crnim zlatom“ više puta je obarana, a razlog upravo leži u tome da se naftna industrija sve više okreće energetski efikasnim projektima i poslovanju po ekološkim parametrima.
Od naftne kompanije do energetskog holdinga
Uzmimo kao primer domaći NIS. Suštinski, kategorisati NIS kao isključivo naftnu kompaniju nije sasvim ispravno, jer je naš domaći proizvođač nafte još 2012. godine (kada su mnogi igrači na naftnom tržištu tek razmatrali mogućnost transformacije) usvojio strategiju prerastanja iz naftne kompanije u energetski holding u okviru koje je počeo i širenje svog poslovanja u oblasti elektrogeneracije. Domaćoj javnosti je, tako, manje poznata činjenica da naš jedini prerađivač „crnog zlata“ i proizvođač derivata proizvodi, ni manje ni više, nego električnu i toplotnu energiju i to zahvaljujući svom programu kogeneracije koji je počeo da razvija još 2013. godine. Šta taj program podrazumeva? NIS trenutno raspolaže sa osam mini elektrana koje proizvode toplotnu i električnu energiju čija je ukupna maksimalna snaga 14MW. Možda je zanimljiv podatak da se u svim ovim mini elektranama, u čiju je izgradnju uloženo više od 20 miliona evra, toplotna i električna energija proizvode iz gasa koji ranije spaljivan na baklji upravo zbog njegovog lošeg kvaliteta (visok udeo ugljen dioksida i azota). NIS, pored proizvodnje, i trguje električnoj energijom i to ne samo u Srbiji, već i u zemljama regiona - konkretno u Rumuniji gde prodaje i prve kilovate električne energije koju je proizvela iz gasa u bušotini Žombolj.
Ako je suditi prema najavama koje stižu iz kompanije, u ovoj godini NIS očekuje realizacija još jedne značajne i važne investicije u oblasti elektroenergetike, a reč je elektrani TE-TO Pančevo, koju NIS gradi u saradnji sa ruskim Gasprom energoldingom. Vrednost investicije iznosi čak 180 miliona evra, a nova elektrana instalisanog kapaciteta do 200 MW proizvodiće toplotnu energiju, prvenstveno za potrebe Rafinerije nafte Pančevo dok će proizvedena električna energija biti usmerena u energetski sistem Srbije.
Duboka prerada - mazut sa visokim sadržajem sumpora postaje prošlost
Domaća javnost je dobro upoznata sa biznis efektima Duboke prerade, projekta koji je NIS realizovao krajem prošle godine i u čiju je izgradnju uložio više od 300 miliona evra. Ukratko, reč je o postrojenju koje omogućava veću proizvodnju derivata koji se najbolje vrednuju na tržištu (dizela, benzina i TNG) zahvaljujući većoj dubini prerade (sa startovanjem novog postrojenja dubina prerade nafte dostigla je nivo od 99,2% u poređenju sa 86% u 2017. godini). Takođe, Duboka prerada je omogućila i da se prvi put u Srbiji proizvodi naftni koks koji se ranije uvozio u našu zemlju. Međutim, da li ste znali da je puštanjem ovog postrojenja u rad NIS prestao sa proizvodnjom mazuta sa visokim sadržajem sumpora? Sa aspekta unapređenja zaštite životne sredine prednosti Duboke prerade su očigledni, ali su ekološki benefiti projekta značajni i zbog toga što je okončanje proizvodnje ovakve vrste mazuta obaveza naše zemlje prema Energetskoj zajednici. Samim tim, modernizacijom pančevačke rafinerije NIS je značajno doprineo tome da Srbija ispuni postavljene ciljeve. Takođe, značajan je i podatak da je pored smanjenja emisije SO2 za 98,8%, startovanje Duboke prerade omogućilo i smanjenje emisije praškastih materija za preko 50%, odnosno azotnih oksida za oko 9%.
Veće količine i bolji kvalitet gasa
HIPACT tehnologija (High Pressure Acidgas Capture Technology) za mnoge od nas je nepoznanica, ali će se većina stručnjaka složiti da je reč o jednoj od najefikasnijih među postojećim metodama u procesu prerade gasa, i što je takođe značajno – ona je i ekološki najbezbednija. Upravo takvu tehnologiju primenjuje NIS u svom Aminskom postrojenju koje je izgradio pre 5 godina kod Elemira, a čiji je cilj povećanje obima proizvodnje prirodnog gasa, ali i njegovog kvaliteta. Između ostalog, sam način prerade sprečava dospevanje ugljen dioksida u atmosferu i samim tim, doprinosi smanjenju efekta „staklene bašte“. Inače, NIS je u realizaciju ovog projekta uložio više od 30 miliona evra.
Zelena budućnost
Kako navode u NIS-u, u narednom periodu kompanija će nastaviti sa ulaganjima u svoj prerađivački kompleks u Pančevu u čiju je modernizaciju od 2009. godine do sada uloženo više od 800 miliona evra. Između ostalog, u toku je realizacija projekta modernizacije postrojenja katalitičkog krekinga (FCC) za proizvodnju dizela, benzina i gasova, kao i izgradnje pogona za proizvodnju visokooktanske benzinske komponente ETBE. Reč je o projektu vrednom 80 miliona dolara, čija se finalizacija očekuje u 2024. godini. Realizacija ove investicije omogućiće povećanje proizvodnje propilena, ali što je podjednako važno, i dodatno smanjenje emisije čestica što će značiti još zdraviji vazduh za građane Pančeva i cele Srbiji. Kako ističu u kompaniji, zaštita životne sredine i značajna ulaganja u ekološke projekte ostaće prioritet u radu NIS-a ne samo kada je reč o Rafineriji Pančevo, već i u ostalim segmentima poslovanja, na što ih obavezuje IPPC dozvola koju je kao prvo energetsko postrojenje u Srbiji dobila upravo pančevačka rafinerija 2017. godine, a kojom se potvrđuje da je proizvodni proces u potpunosti usaglašen sa evropskim i domaćim propisima zaštite životne sredine. Takođe, prioritet su i ulaganja u projekte povećanja energetske efikasnosti postrojenja u Pančevu u čemu će značajno pomoći proces digitalizacije koji se primenjuje na svim nivoima i koji kompanija razvija u svim svojim segmentima.
Promo tekst
