Počeo je RE-SET SUMMIT EKONOMIJA 2021!
Nastavljamo putem koji smo popločali prošle godine! Do novembra biće održana 21 onlajn konferencija posvećenu najvažnijim temama - ekonomiji, obrazovanju i zdravstvu. Ponovo pokrećemo dijalog na ključne teme za zdraviju budućnost zemlje i regiona i to sa eminentnim domaćim i stranim stručnim i institucionalnim predstavnicima!
Ovogodišnji RE-SET SUMMIT otvorio je Janis Varufakis, profesor ekonomije Univerziteta u Atini i nekadašnji ministar finasija Grčke, stručnjak koji već godinama unazad prati i analizira promene koje se dešavaju u svetu.
Tema današnje konferencije: VREME JE ZA PROGRES KROZ NOVI DRUŠTVENI UGOVOR.
PANEL 1: Gde je novac - novac kao investicija zajednice?
Strategija razvoja i zašto? Održive Investicije-Ekonomija, Obrazovanje, Zdravstvo/Povećanje javnih investicija u komunalnu infrastrukturu i zaštitu životne sredine/Unapređenje investicionog ambijenta/Potencijali naše ekonomije: Grane razvoja
Učesnici prvog panela bili su direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju u Privrednoj komori Srbije Mihailo Vesović i direktor za naučnoistraživački razvoj Ekonomskog instituta dr Ivan Nikolić.
Moderator panela je bio pomoćnik direktora za strateške analize i baze podataka u Privrednoj komori Srbije Bojan Stanić.
TOK PANELA:
Prvi današnji panel bio je posvećen aktuelnoj ekonomskoj situaciji i pozicioniranju i šansama privrede Srbije na regionalnom i svetskom tržištu.
Vesović je na početku panela naglasio da je Srbija u specifičnoj situaciji jer nema razvijeno finansijsko tržište i ukazao na važnost digitalizacije i cirkularne ekonomije.
- Država mora da napravi prvi korak kroz industrijsku politiku i da pogura te teme. Kompanije bi onda morale da nabave novu tehnologiju. Sistem obrazovanja takođe mora da se redefiniše i usmeri ka kompanijama da bi dobile ljude koji će upravljati u narednim godinama. Važno je da smo zakoračili u taj proces - rekao je Vesović i dodao da je nedostatak ljudskog kapitala najveći problem.
Nikolić je takođe ukazao da nam je potreban "zeleni plan" koji je od ključne važnosti.
- Nema spasonosnog rešenja koje je potpuno tačno, a to je jasno posle ove kovid krize, jer vidimo da se mnoge zemlje odriču liberalizacije i privatizacije i čak radikalno štite svoje ekonomije - rekao je Nikolić i dodao da je jasno da nam je potreban novi "zeleni plan".
Težište je prema njegovim rečima na digitalizaciji i cirkularnoj eknomiji.
- U oblasti digitalizacije napravili smo velike pomake i čak su stigle pohvale od Evropske komisije - dodao je Nikolić i istakao kao dobar primer eUpravu.
Veliki problem, kako kaže, jeste to što nam ekonomija u velikoj meri počiva na fosilnim gorivima, pogotovo EPS.
- Loše upravljamo otpadom i resursima i to je takođe veliki problem - dodao je Nikolić i naglasio da smo prošle godine zabeležili pad proizvodnje energije iz obnovljivih izvora u svim segmentima.
Vesović se osvrnuo na mala i mirko preduzeća koja se suočavaju sa mnogo većim problemima od digitalizacije.
- Za njih su glavne teme kako da dođu do sredstava za likvidnost i kako da sačuvaju dobrog radnika da ne ode u inostranstvo. Jedini način da razmišljaju o digitalizacijji jeste da im neko pomogne da dođu do rešenja i sufinansira taj postupak. Moramo već sada da počnemo da radimo sa najmlađim generacijama koje moraju da usvoje sistem održivog poslovanja - rekao je Vesović.
Kovid kriza je prema njegovim rečima poslednjih meseci naterala mnoge građane da se digitalizuju, a to sad treba da se preslika i na biznis.
- Nama je potreban novi instrument poput državne razvojne banke i ta naša mana bi brzo mogla da se pretvori u veliku prednost - naglasio je Vesović.
Nikolić smatra da je monetarna politika Srbije podsticajna.
- Moramo posmatrati i efekte fiskalne politike. Cilj državne pomoći je bio da se sačuva likvidnost i da se očuvaju radna mesta i pogodila je oba cilja. Došlo je do stabilnosti na tržištu rada. Imamo rast zaposlenosti i dalje, a to je interesantno i neobično. Stopa teško naplativih potraživanja je jako niska. Korporativni dug je neznatno povećan u prošloj godini dok je u evrozoni veći za 10 odsto. Indikatori su solidni - naglasio je Nikolić.
Rast stanogradnje je prema njegovom mišljenju takođe doprineo stabilnoj ekonomskoj situaciji.
Nikolić ne isključuje mogućnost pritisaka na Srbiju zbog saradnje sa Kinom:
- Izvukli smo veliku korist iz te saradnje, ne samo za infrastrukturu, već je jasno da se saradnja širi i u oblasti novih tehnologija i finansija, mnogo toga očekujemo i u bdućnosti. Evropa međutim ima ozbiljan problem sa Kinom jer se otvara pitanje ugroženosti pojednih biznisa zbog kineskih ulaganja. Pojedini politički krugovi strahuju da su ugrožene pozicije koje Evropa ima. Za sada nema konketnih poteza po tom pitanju.
Zajedničko regionalno tržište ogromna šansa
Vesović se osvrnuo i na značaj regionalne saradnje za Srbiju.
- Naše kompanije su sačuvale veliki deo starog tržišta. Regionalne inicijative imaju za cilj da se očuva slobodni protok ljudi i robe. Važna je i inicijativa stvaranja zajedničkog investicionog prostora. Jedan od prvorazrednih ekonomskih interesa je stvaranje tržište od 18 miliona ljudi jer kao Srbija nismo dovoljno atraktivni - rekao je Vesović i ukazao na veliki značaj edukacije novih generacija privrednika.
Nikolić je za kraj panela rekao da Srbiju i evrozonu u narednih godinu dana čekaju veliki izazovi.
- Ne smemo da dozvolimo sebi luksuz da narušimo ekonosku makroekonomsku stabilnost. Bez toga nema priče o momentima koji dolaze tek kad se približimo normalnim aktivnostima i standardima u poslovanju - zaključio je Nikolić.
PANEL 2: Ko je pokretač ekonomije, novac ili ljudi? Socijalna ili solidarna ekonomija?
Standard EU - Solidarnost i transparentnost/Inkluzivno društvo-Zajedničko dobro-Strategija 2021-2026/Potencijali ljudi sa fokusom na mlade/Važnost osposobljavanja i pokretanje društva u celini/Smanjivanje nejednakosti i prilika za sve daje snagu ekonomiji rasta
Učesnici drugog panela bile su ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić, vanredna profesorka Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Jelena Žarković, izvršna direktorka Fondacije Centar za demokratiju Nataša Vučković i direktorka Koalicije za razvoj solidarne ekonomije Dina Rakin.
Moderator je bio Danilo Ćurčić, programski koordinator A11 - inicijativa za ekonomska i socijalna prava
TOK PANELA:
Žarković je na početku obraćanja naglasila da je država programima pomoći uspela da sačuva radna mesta.
- Formalna zaposlenost jeste očuvana, ali lošijim segmentima tržišta rada, a tu pripada skoro polovina od ukupno 2.800.000 zaposlenih, bila je potrebna sigurno veća pomoć - rekla je Žarković i naglasila da pola miliona ljudi koji rade u neformalnoj ekonomiji nisu dobili pomoć države osim 100 evra koje su dobili svi građani.
Neselektivnost u dodeli pomoći prema njenim rečima je mogla i morala da se izbegne jer su na ovaj način ista sredstva dobili i sektori privrede koji su bili manje pogođeni krizom od drugih.
Rakin smatra da je u Srbiji nedovoljno razvijen model socijalnih preduzeća i da su postojeća opterećena ogromnim problemima i da im je potrebna mnogo veća pomoć.
Uzela je kao primer Kafe "16" koji pruža pomoć i edukuje mlade iz Svratišta o ugostiteljstvu.
- Uvek se nažalost ovakvih modela setimo u doba krize. Politike su fundamentalne da bi se ovakav sektor razvio, a mi kod nas nemamo takvu situaciju - naglasila je Rakin i dodala da EU poslednjih godina sve više promoviše ovaj koncept za koga se potvrdilo da pomaže u krizama.
Rakin dodaje da je važno da se što pre pokrene dijalog o ovoj temi.
Vučković se osvrnula na pregovaračko Poglavlje 19 i podsetila da je Vlada Srbije usvojila Akcioni plan za otvaranje tog poglavlja.
- Nemamo veliki broj zakona koji su dokaz da idemo u korak sa tim Akcionim planom. Zakon o radu neće ući ni u razmatranje u 2021. godini. Nemamo ćak ni strategiju o socijalnoj zaštiti. Pesimistična sam i mislim da ćemo mnogo kasniti u realizaciji plana - rekla je Vučković.
Siromaštvo je prema njenim rečima goruće pitanje u Srbiji.
- Da li imamo bilo kakvu strategiju za borbu protiv siromaštva? Kako ćemo izvući neke ljude iz siromaštva? Koncept samozaposlenosti je ranjiva zaposlenost i kovid kriza će verovatno uticati na ljude da se ubuduće teško odluče da se samozaposle - rekla je Vučković.
Čomić je na početku obraćanja rekla da je Ministarstvo pokrenulo dijalog o posledicama pandemije na mentalno zdravlje stanovništva.
- Istraživanja su pokazala da su mladi, žene i zdravstveni radnici najviše pogođeni i o tome moramo da razgovaramo. Inicirali smo osnivanje centara za mentalno zdravlje na lokalnom nivou. To će biti mesta gde će sedeti stručnjaci i gde možemo da pričamo o svojim teskobama. Drugi dijalog se tiče socio-ekonomskog problema žena jer je pandemija pala na leža žena - rekla je Čomić.
Neki od predloga za otklanjanje posledica pandemije, kako ministarka kaže, jesu da žene mogu ove godine da odu šest meseci ranije u penziju i da porodilje mogu da ostanu šest meseci duže na porodijskom bolovanju.
Ljudi bez penzije najugroženiji
Žarković je podsetila da mnoge žene u ruralnim krajevima, starije od 65 godina, ne mogu da ostvare penziju iako su nosile domaćinstva ceo život.
- Približava se penzionisanju generacija koja zbog dešavanja devedesetih nema povezan radni staž ili je radila na crno i imaće veliki problem jer nisu skupili ni 15 godina radnog staža potrebnih za penzionisanje. Naš sistem mora da prepozna te grupe - dodala je Žarković.
Čomić je dodala da će Zakon o rodnoj ravnopravnosti pokušati da reši problem neplaćenog ženskog rada.
Rakin smatra da nam je hitno potrebna državna strategija za razvoj socijalnog preduzetništva.
- Važno je da šaljemo jasne poruke šta hoćemo i da insistiramo na iskorenjivanju siromaštva. Moramo da se borimo i za razumevanje da se mi ne borimo protiv siromaštva nego i protiv njegovog multicipliranja u narednom periodu jer ljude koje sada rade na crno neko će sutra morati da izdržava - dodala je Vučković.
Čomić je na kraju današnje konferencije uz pomoć stručnjaka naglasila da država priprema strategiju o iskorenjivanju siromaštva.
- Do 2030. godine recimo treba da smanjimo siromaštvo romske populacije za 60 odsto i sad gledamo šta možemo da uradimo u godinama koje tome prethode. Ne može nam niko pomoći već sami moramo da odlučimo kako da budemo manje siromašni - dodala je Ćomić.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
