Najnovije vesti

TABAKOVIĆ OTVORILA 2. DAN RESET SAMITA: Naša privreda dostigla nivo pre pandemije SRBIJA ULAŽE 3 PUTA VIŠE NOVCA U ZELENE PROJEKTE
Foto: Printscreen/Kurir

ekonomski panel

TABAKOVIĆ OTVORILA 2. DAN RESET SAMITA: Naša privreda dostigla nivo pre pandemije SRBIJA ULAŽE 3 PUTA VIŠE NOVCA U ZELENE PROJEKTE

Biznis
13:15h

U toku je RE-SET SUMMIT 2021!

Nastavili smo putem koji smo popločali prošle godine! Do novembra biće održana 21 onlajn konferencija posvećenu najvažnijim temama - ekonomiji, obrazovanju i zdravstvu. Ponovo smo pokrenuli dijalog na ključne teme za zdraviju budućnost zemlje i regiona i to sa eminentnim domaćim i stranim stručnim i institucionalnim predstavnicima!

Tema današnje konferencije su ZELENE FINANSIJE - ZELENA I SLOBODNA EKONOMIJA.

Drugu onlajn konferenciju ovogodišnjeg RE-SET SUMMITA otvorila je guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković.

- Ključno je to što nismo čekali da nastane ekonomski udar krize nego smo delovali preventivno. Naša ekonomija već u ovom tromesečju dostiže nivo pre pandemije - rekla je Tabaković na početku izlaganja.

Kako kriza prolazi sve su glasnije poruke, naglašava Tabaković, da treba da zaštitimo životnu sredinu.

- Rastući problemi životne sredine su sve vidljivi i sve veći izazov. Sve su glasnije pozivi na ozelenjavanje planete. Traži se efikasan način na koji će biti kažnjavano korišćenje štetnih gasova. Finansijska tržišta su iznedrila i nove instrumente, poput zelenih obveznica, koje su usmerene prema onima koji čuvaju životnu sredinu - dodala je Tabaković i naglasila da vlade i finansijske institucije širom sveta zajedno prave velike korake u zaštiti životne sredine.

Reset 2021, Jorgovanka Tabaković
foto: Printscreen/Kurir

Ozelenjavanje domaće ekonomije je prema njenim rečima važno, ali treba da pazimo da ne potpadnemo pod uticaje aktuelnih trendova već da dobro analiziramo prostor i korist delovanja.

- Moramo biti sigurni da će prilagođavanje naše ekonomije biti izvedeno na pravi način. NBS neće dozvoliti da se sredstva namenjena ekološkim projektima koriste za druge namene. Razvoj domaće ekonomije koji se sve više zasniva na proizvodnji i izgradnji infrastrukture ne sme da stane već treba da bude ekološki potpomognut - rekla je Tabaković.

PANEL 1: Monetarna i fiskalna politika na čelu zelenog i digitalnog oporavka i rastu zdrave ekonomije

Zelene obveznice kao ulaganje u zdravi ekonomski oporavak/Fintech i digitalni novac: Za i/ili protiv/Novi zakon o digitalnoj imovini i novi model fiskalizacije/ Blockchain sistem: Efekat mreže za demokratizaciju novca

Učesnici panela bili su generalni direktor Sektora za monetarne i devizne operacije NBS Nikola Dragašević, predsednik Komisije za hartije od vrednosti Marko Janković, generalni direktor Direkcije za zakonodavno-pravne poslove NBS Dejan Dević i v.d. pomoćnika ministra finansija iz Sektora za finansijski sistem Ognjen Popović.

Moderator prvog panela bio je vanredni profesor Ekonomskog fakulteta Unverziteta u Beogradu dr Velimir Lukić.

TOK PANELA:

Dragašević je na početku panela rekao da je odgovornost za zaštitu životne sredine na svima nama i da je poslednjih godina pojačan trend pozivanja na smanjenje emisije štetnih gasova i manje zagađivanje.

Reset 2021
foto: Printscreen/Kurir

- Finansijske institucije duže od decenije pozivaju na ozelenjavanje ekonomije. Formirana je mreža od 100 centralnih banaka i finansijskih institucija koji su uključeni u taj projekat - rekao je Dragašević. 

Od ekoloških projekata u Srbiji izdvojio je izgradnju gasovoda i podsetio na Kragujevac koji upravo sa uglja prelazi na gas. 

Popović je naglasio da je "zeleni gas" u punom zaletu.

Reset 2021
foto: Printscreen/Kurir

- Rebalans budžeta predviđa ulaganja u taj sektor, a sredstva su uvećana sa osam na 24 milijarde dinara u odnosu na prethodni budžet. Konačno imamo i portfolio zelenih projekata tako da možemo da izađemo na tržište zelenih obveznica - dodao je Popović.

Janković je rekao da je promena regulative bila samo dobar početni korak na koji sad treba da se nadovežu odgovorni potezi kompanija.

Reset 2021
foto: Printscreen/Kurir

- Na tržištu imamo recimo banke koje ne žele da daju kredite društveno neodgovornim kompanijama. Naš cilj je da odgovornim kompanijama pomognemo. Očekujem za nekoliko meseci formiranje prvih alternativnih investicionih fondova i očekujem dodatnu podršku u saradnji sa međunarodnim institucijama - dodao je Janković. 

Dević podseća da Zakon o digitalnoj imovini i prateći akti treba kompletno da urede tu oblast.

Reset 2021
foto: Printscreen/Kurir

- Vreme anonimnosti kripto valuta i digitalne imovine je odavno prošlo na globalnom nivou. Zakon će prepoznati i "rudaranje" kriptovaluta. Jedna od novina je i investicija u digitalne tokene. Zakon nudi značajne mogućnosti za razvoj tržišta - rekao je Dević.

Zakon o digitalnoj imovini inače stupa na snagu od juna.

Dragašević se posebno osvrnuo na zelene obveznice.

- Jedina razlika sa tradicionalnim obveznicama je samo u nameni prikupljenih sredstava, koja se skupe prodajom obveznica, a koja bi trebalo da se koriste za ozelenjavanje ekonomije. Zelene obveznice sve više utiču i na kreditni rejting zemlje. Sve više investitora pita da li postoje zelene obveznice - rekao je Dragašević i dodao da je Mađarska jedina u regionu do sada emitovala zelene obveznice. 

Dodaje da će i Srbija verovatno u skorijoj budućnosti imati zahteve od međunarodnih institucija da emituje zelene obveznice. 

Reset 2021
foto: Printscreen/Kurir

Popović navodi da Srbija prati nove finansijske tehnologije i da traži kvalitetna rešenja.

- Za mlade IT kompanije sada je velika prilika u kriptotokenima - rekao je Popović.

Janković je naglasio da strategija razvoja tržišta kapitala treba da pomogne kompanijama da ostvare rast.

- Tradicionalni izvori finansiranja nisu dovoljno fleksibilni pa smo pokušali da olakšamo mladim kompanijama da dođu do inovativnih izvora finansiranja. Mlade kompanije će imati i mogućnost da tokenizuju svoje poslovanje jer je postojeća regulativa pravljena za mejnstrim kompanije. Ideja je da se zaokruži životni ciklus od nastanka kompanije, kroz različite oblike investiranja, da bi u nekoj perspektivi od tri do pet godina imali pul kompanija, koje bi kroz vlasničke hartije, nadam se na domaćoj berzi, finansirale svoj dalji razvoj - objasnio je Janković.

Dević je pozvao sve da se uključe u javnu raspravu o podaktima Zakona o digitalnoj imovini.

PANEL 2:  Siva ekonomija sprečava izgradnju nove infrastrukture za ekonomski oporavak 

Gde odlaze poreske pare? U šta se ulaže sada? Koje promene se očekuju?/Koja je nova infrastruktura za slobodnu ekonomiju u skladu sa prirodom i pravom svakog građanina da ostvari prosperitet/Da li je potreban mehanizam kontrole (prijava) ili nova poreska politika koja daje poverenje instituciji 

Učesnici panela bili su generalni direktor Sektora za devizne poslove i kreditne odnose sa inostranstvom NBS Stefan Kovačević, savetnik ministra finansija Ana Jović, predsednik Saveza za fer konkurenciju, NALED, Ivan Miletić, direktor korporativnih poslova i komunikacija JTI za Zapadni Balkan Goran Pekez, direktor Predstavništva Atlantic Grupe za Srbiju i direktor Centralnih finansija za Srbiju i Severnu Makedoniju Atlantic Grupe Zoran Daljević.

Moderator je bio vanredni profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu dr Saša Ranđelović.

TOK PANELA:

Jović je na početku obraćanja navela da su posledice sive ekonomije posebno loše po privredne subjekte koji posluju legalno.

Reset 2021
foto: Printscreen/Kurir

- Trenutno u saradnji sa Naledom pripremamo novi nacionalni program za suzbijanje sive ekonomije. Prioritet je da i ove godine smanjimo poresko opterećenje rada - rekla je Jović i dodala da je Zakon o elektronskom fakturisanju trenutno u skupštinskoj proceduri.

Kovačević je naglasio da je kontrola deviznog poslovanja važna za stabilnost ekonomskog sistema i privlačenje novih investicija.

Reset 2021
foto: Printscreen/Kurir

- Kontrola je uticala povoljno na finansijski sistem zemlje - dodao je Kovačević.

Pekez navodi da je akcizna politika dala odlične rezultate.

Reset 2021
foto: Printscreen/Kurir

- Akcizni kalendar je produžen do 2025. godine, međutim, prema nekim istraživanjima oko 15 tržišta je ostalo u sivoj zoni, iako je vidan napredak u borbi protiv sive ekonomije. Mi smo se poslednjih godina fokusirali na projekat "Satelit"  koji snima sve zasade duvana i tako dolazimo do onih neprijavljenih. Rezultat toga je 620 tona uništenog zasada, a broj legalnih zasada je istovremeno porastao za 10 odsto. Za četiri godine spašeno je 420 miliona poreskog prihoda - naveo je Pekez.

Daljević je rekao da prema prošlogodišnjim istraživanjima 20 odsto privrednika rade u sivoj zoni i da su najveći problem rad na crno bez plaćanja doprinosa i nelegalna preduzeća koja nisu registrovana.

- To narušava položaj privrednika koji plaćaju obaveze i ulažu u opremu. Građani moraju da znaju da time što kupuju u prodavnici i uzimaju račun dobiju i potvrdu kvaliteta i pomažu državi - rekao je Daljević i dodao da je važna kontrola inspekcijskih službi.

Miletić je naveo da je jako ohrabrujuće to što je država prepoznala i ozbiljno se pozabavila problemom sive ekonomije.

Reset 2021
foto: Printscreen/Kurir

 - Ispunjeno je više od 70 odsto ciljeva iz Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije i svaka čast državi na tome. Do kraja godine planiramo da radimo na unapređenju sistema finansijske konsolidacije i na zakonskom regulisanju fleksibilnih oblika rada. Zanimljiv primer je sezonsko zapošljavanje u poljoprivredi, 2017. godine smo imali samo 3.000 prijavljenih radnika, koje ste morali da prijavite na šalteru, što vam je trošilo vreme i novac, a sad možete putem aplikacije da prijavite radnika na nekoliko dana i da regulište sve obaveze sa svog gazdinstva - naveo je Miletić.

Dodao je da privredni sektor u Srbiji može da pomogne u suzbijanju sive ekonomije.

- Ideja moje kompanije je da pomognemo državi da privreda bude moderna i  da ljudi ostanu ovde i doprinose ekonomiji, a da svoje digitalne proizvode izvoze širom sveta - rekao je Miletić.

Reset 2021
foto: Printscreen/Kurir

Jović je na kraju panela istakla da se planira proširenje obuhvata sezonskih radnika nalik na sektor poljoprivrede. 

- Internet trgovina je napravila bum u 2020. godini i to je jedan od segmenata koji bi mogao da doprinese smanjenju sive ekonomije - smatra Daljević.

(Kurir.rs)

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...